BEOGRAD – Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) nedavno je uručila Sivu knjigu sa preporukama privrednika Vladi Srbije, a jedna u nizu preporuka je donošenje Zakona o zanatstvu i formiranje Zanatske komore Srbije.
NALED-ova preporuka je u javnosti ponovo pokrenula pitanje zašto se na donošenje tog zakona čeka već 10 godina.
Privredna komora Srbije (PKS) već godinama je stava da Zakon treba doneti, ali da Zanatsku komoru Srbije ne treba formirati.
Smatraju da bi to značilo dupliranje komora, jer već jedna postoji pri PKS.
Prema rečima izvršnog direktora Udruženja zanatlija i preduzetnika Beograd Dušana Brajovića, Nacrt zakona o zanatstvu je predat još 2009. godine tadašnjem ministru ekonomije Mlađanu Dinkiću, međutim, zakon nikada nije stigao u Skupštinu, već je ostao u jednoj od fioka u Nemanjinoj 11.
„Mislim da je osnovni problem što će Zakonom o zanatstvu i formiranjem jedinstvene komore biti postavljeno pitanje imovine koje je nekadašnja zanatska komora imala do 1962. godine, kada je njen rad nasilno donetim aktom prekinut, imovina oduzeta i proglašene privredne komore u istim objektima“, ukazao je Brajović.
Kaže da su među tim objektima zgrada Radio Beograda, gde je nekada bio Zanatski dom, ali i mnoge druge zgrade, među kojima je i zgrada Privredne komore Beograda.
„Donošenjem zakona promenila bi se situacija sa pojedinim nekretninama za koje država ima interes“, tvrdi Brajović.
Osim toga, kaže on, novi zakon detaljno bi regulisao oblast zanatstva, definisao koje su to zanatske delatnosti i ko može biti zanatlija, jer, ističe, danas se svi bave zanatstvom, a da za to nisu obučeni.
Dok u Nemačkoj da bi najmlađi kandidati dobili zvanje zanatlije, majstorsko pismo i licencu za radnju, objašnjava Brajović, oni dugi niz godina stiču znanje kroz 30 odsto teorije i 70 odsto prakse.
Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i zanatlija Srbije Zoran Vujović kaže da sve zemlje u okruženju i 95 odsto zemalja Evropske unije ima Zakon o zanatstvu i zanatske komore, dok Srbija nema ni zakon ni zanatsku komoru.
„Zakonom hoćemo da definišemo ko je znatlija, ko je prijavljen u zanatskoj komori, da se vodi centralni registar zanatlija, kao i da se zakonski reguliše kako se dobija majstorsko pismo, ali i kako se gubi“, naveo je Vujović.
Na taj način, kaže Vujović, korisnici zanatskih usluga znaće ko im dolazi u kuću i da li je stvarno majstor, ili se samo tako predstavlja.
Prema njegovim rečima, donošenjem Zakona i formiranjem komore dobijaju svi – država koja dobija uređeni sistem gde su sve zanatlije prijavljene i plaćaju poreze i doprinose, čime se smanjuje siva ekonomija, a korsnici adekvatnu uslugu, koju će u slučaju da nije zadovoljavajuća moći da prijave zanatskoj komori.
Vujović kaže da donošenje zakona i formiranje komore „koči“ PKS, koja, navodi, želi da naprvi u svom okviru zanatsko udruženje.
„To nije u redu, PKS se bavi privredom i malim i srednjim preduzećima, a zanatska komora treba da se bavi zanatlijama“, zaključio je Vujović.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.