Nesreću u Julijskim Alpima, u kojoj je prošlog vikenda poginuo planinar Aleksandar Džavović (30), dok su Aleksa Popadić i Maja Đorđević teško povređeni, i dalje ispituju italijanski istražitelji. Međutim, kako je nedavno potvrdio Ljubomir Mirković, srpski konzul u Trstu, zna se da Džavović i dvoje povređenih u trenutku nesreće nisu bili prikačeni na sigurnosnu sajlu, ali su međusobno bili povezani užetom. Zbog toga je, kad se prvi u grupi okliznuo i poleteo niz liticu, povukao preostalo dvoje.
Ovakvi nesrećni slučajevi se dešavaju, ali se ipak mogu svesti na minimum ukoliko se poštuju pravila prilikom uspinjanja, smatra Dimitrije Ostojić, pripadnik Gorske službe spasavanja Srbije.
– Nesreća u Italiji desila se na takozvanoj vijaferati, uređenoj stazi u steni koja je posebno osigurana. Penjanje u ovom slučaju omogućavaju fiksirana pomagala na samoj steni, sajle, rukohvati, lestvice… Jedno od osnovnih pravila na vijaferati je da je planinar uvek fizički zakačen za nju – napominje Ostojić.
Na feratama svi planinari po pravilu treba da koriste specijalnu opremu za ovakve uspone, i da u svakom trenutku budu povezani sa sigurnosnom sajlom ili nekim vidom međuosiguranja tokom penjanja, objašnjava ovaj spasilac.
– Komplet za vijaferatu sadrži pojas i dva kratka apsorpciona užeta s velikim karabinerima na kraju, kojima se planinar i povezuje sa glavnom sajlom. Ukoliko dođe do proklizavanja ili druge nezgode, sigurnosni ferata komplet će zadržati planinara na sajli i time sprečiti njegov dalji pad. Obavezan je i šlem koji u slučaju nezgode štiti od udara, ili odrona kamenja – ističe Ostojić.
Za planinarenje na ovakvom usponu nije potrebno da neko bude vrhunski alpinista ali mora da zna da rukuje opremom i da ima određeno iskustvo iza sebe, smatra Ostojić.
–Za vijaferatu je neophodna specijalna i prilično skupa oprema, a na žalost puno ljudi improvizuje i koristi alternativu koja je izuzetno opasna. Uz to, svako ko ide na vijaferatu mora da prođe i poseban trening – napominje ovaj spasilac sa petnaestogodišnjim iskustvom u alpinizmu.
Planinarenje ovakvim stazama, koje je u poslednje vreme veoma popularno u Sloveniji i Italiji, lakše je od klasičnog alpinizma, tvrdi Ostojić, ali daleko teže od šetnje planinom, pa je oprez neophodan.
O bezbednosti planinara koji se u grupi kreću stazom brine vodič, ujedno i vođa tima koji procenjuje vremensku i svaku drugu situaciju na usponu i odlučuje da li će grupa nastaviti put ka vrhu.
– Dešava se da vodič mora da prekine penjanje iako se planinari na sto metara od cilja jer je procenio da na stazi postoji opasnost i njegova reč mora biti poslednja – kaže ovaj spasilac.
Tokom uspinjanja svi u grupi moraju da slušaju uputstva vodiča, jer nepoštovanje pravila pojedinaca može da ugrozi bezbednost svih. Na drugoj strani, vodič mora dobro da procenjuje situaciju na terenu ali i da ima licencu da bi predvodio planinare. Podsećamo, Jelena Kuzmanović, koja je u organizaciji Planinarsko-skijaškog kluba „Kopaonik” nedavno vodila grupu planinara u Julijske Alpe, ima licencu za ovaj posao, što su potvrdili i u klubu. Ona je u kratkoj izjavi za „Politiku” dan posle nesreće na Kuminu rekla da su svi kriterijumi prilikom planinarenja ispoštovani i da je oprema bila u ispravnom stanju.
Sistem obuke i licenciranja kod nas, po oceni Ostojića, dobro radi, a licence naših vodiča su i međunarodno priznate.
Da se tragedije na planinarenju događaju podseća stradanje alpiniste na Stolu kod Bora pre dva meseca, a uzrok ove nesreće, pretpostavlja se, je odron. Ipak, naš sagovornik smatra da su u Srbiji ovakve nesreće prava retkost.
– U svetu, međutim, situacija je drugačija – tragedije se češće dešavaju, naročito u velikim planinskim regijama, gde stotine ljudi svakoga dana pokušavaju da pomere sopstvene granice, od vrhunskih sportista do rekreativaca – kaže Ostojić.
Broj povređivanja na planinama raste sa porastom aktivnosti u prirodi kojih je sve više. Ipak, naš sagovornik smatra da je planinarenje izuzetno bezbedno, ukoliko se poštuju pravila.
Osvajanje planinskih vrhova po kategorijama
Klasično planinarenje – šetnja po uređenim stazama na planini gde se ne koristi nikakva oprema za osiguranje
Visokogorstvo –penjanje na više planine sa senovitim delovima, koje iziskuje i korišćenje opreme.
Vijaferata – osigurane planinarske staze u steni koje su često i potpuno vertikalne.
Alpinizam – najkompleksnija planinarska aktivnost, obuhvata penjanje na stene visokih stenovitih planina, najčešće prekrivenih snegom i ledom, gde se za savladavanje uspona koriste i ruke i noge, kao i specijalna oprema.
(Dejana Ivanović, Politika)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.