Branko Manić (50) ubio je juče bivšu suprugu Violetu Mladenović (51) u dvorištu njene roditeljske kuće u Karavukovu kod Odžaka, nakon čega je pozvao policiju i priznao zločin, prenose beogradski mediji.
Rođaci nesrećne žene kažu da je on juče čekao da Violeta izađe iz kuće u dvorište, a kada se ona pojavila, ispalio je u nju sedam hitaca iz pištolja.
– Njih dvoje su se razveli, a Violeta se vratila kod majke Radmile (85). Juče oko šest sati ujutro, ona je izašla po drva za šporet. Nije ni zakoračila, kada je na nju, sakriven u dvorištu, zapucao Branko. Jadnica, odmah je pala na beton. Ispalio je ukupno sedam metaka u nju. Najgore od svega je to što joj je on prišao posle ispaljena četiri hica i ispalio joj još tri – u srce, stomak i glavu, iako je već bila mrtva. Hteo je da se osigura da ju je ubio – kažu rođaci ubijene Violete.
Ubica je posle zločina otišao sto metara dalje od Violetine kuće. Sakrio se kod vrtića i odatle pozvao policiju. – Ubio sam ženu, dođite po mene – rekao je Branko službeniku koji se javio na broj 192.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Po nekim istraživanjima, oko 90 % žena u Srbiji biraju pogrešne muškarce i dosta ispod njihovog nivoa u svakom pogledu. Najveći broj njih, posle nekog emotivnog kraha, zbog malodušnosti i slabog samopouzdanja, udaju se ubrzo za nekog „dobrog druga“ ili „dobrog čoveka“- odnosno prikrivenog psihopatu, – iskompleksiranog čoveka iz više razloga, a da očigledno neznaju za narodnu izreku da „zlo uvek dolazi na štakama dobročinstva“ (setite se Snežanine veštice), i kada to na kraju shvate, pokušavaju da odu, ali „dobar čovek“- psihopata to ne prašta, – i kraj je tragičan. Poslednjih godina je bilo više desetina ovakvih slučajeva, samo u ovoj 10-setak, i tako će biti sve dok se u mentalitetu žena u Srbiji nešto ne promeni, dok ne shvate da treba da traže partnera koji im u svemu odgovara i koji je na kraju njihov nivo, – a ne da ih pritiska okolina da se moraju udati do 25-te godine, nego da je OK da to učine i sa 40, – da su istrajne i otvorene i da rade stalno na svom karakteru, samopouzdanju i emotivnoj snazi.
Tako je. Narocito treba da rade ne samo na jacanju karaktera, samopuzdanja i emotivene snage vec i na izgradnji svesti da niko nema pravo da uzme decu ocevima pa ni rodjene majke i da se izivljavaju nad bivsim u proseku sest godina koliko traje sudski proces. U 99% slucajeva decu Centri za socijalni rad (citaj horor struktura) predlazu sudu na starateljstvo majkama a sudovi samo prepisu to misljenje da bi sudije sacuvale radno mesto. Odakle naredjenje za ovakvu patologiju? Direktno od nadleznog ministarstva. Svi se plase da ne izgube posao pa rade po naredjenju. Otprilike je trenutno sistem u Srbiji dva puta gori od onog u Titovo vreme. Diskriminacija po polovima je najizrazenija kod nas kada pogledate citavu Evropu. Zato brakovi traju par godina, deca su nam zrtve, rastu bez oceva sa rijaliti mladim mamama, natalitet pada rapidno, svaka treca trudnoca abortus, decu nam podizu jaslice, vrtice, boravci, dadilje i ko zna ko jer mlade mamice za to nisu sposobne a i desavaju se nasilja.