U nesreći u Julijskim alpima blizu italijansko-slovenačke granice poginuo je 30-godišnji srpski alpinista, njegov dve godine mlađi kolega je u teškom stanju prebačen u bolnicu u Udinama, a povređena je i treća ženska osoba (28), javila je italijanska agencija Ansa.
Kako prenosi agencija, oni su bili deo grupe od 12 članova Gorske službe iz Srbije koji su bili na izletu u Italiji, a nesreća se desila juče popodne na planini Kanin koja je u ovo doba godine još prekrivena snegom i ledom.
Navedeno je da se poginuli alpinista okliznuo, padao 300 metara i preminuo na mestu, dok su drugom planinaru lekari Hitne pomoći uspeli da stabilizuju stanje iako mu je srce stalo četiri puta, nakon čega je helikopterom prebačen u Udine.
Ansa je navela da su njih dvojica treću alpinistkinju prilikom pada povukli desetine metara na dole, ali da njen život nije ugrožen.
Ostale srpske planinare je helikopterom odatle izbavila lokalna Gorska služba spasavanja. Agencija navodi da karabinjeri ispituju šta se dogodilo.
List „Gazetino“ iz Udina navodi da se smatra da je grupa srpskih alpinista ušla iz Slovenije na teritoriju italijanske opštine Rezija koja se nalazi na 35 kilometara severno do Udina i da su planinarili na visini od 2.300 metara. Dnevnik je preneo i da je alpinista poginuo, a da je teško povređen 33-godišnji muškarac, dok je 28-godišnja devojka polomila ruku i imala hipotermiju.
Navedeno je da njihovi prijatelji nisu mogli odmah da pozovu pomoć pošto nisu imali signal na telefonu, a kada su konačno uspeli da se jave Gorskoj službi u Srbiji, odatle su putem međunarodnog centra za policijsku saradnju u austrijskom Torl Maglern aktivirane spasilačke ekipe u italijanskom regionu Friuli Venecija Đulija koje su obazbedile helikopter.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Veoma mi je žao sto se desila nesreća. Jedna greška ne dovodi do nesreće vec je to po pravilu skup grešaka koje u određenim slučajevima sigurno vode do nesreće. Planinarstvo je u Srbiji u velikom problemu i na planinarske akcije „vodiči“ vode svakoga ko može to da plati. Neke planine, staze, ferate i usponi nisu za izletnike ili neiskusne planinare. Zbog siromaštva i iskusni planinari u Srbiji su izuzetno neiskusni u odnosu na kolege iz Bosne ili Slovenije. Kada se spoji neiskusan vodič, nepripremljen i neobučen učesnik, nedisciplina grupe, vršenje uspona u neoptimalno vreme i u lošim vremenskim uslovima onda se svašta moze desiti. Recimo vodič koji je vodio akciju. Koliko je puta do sada bio na toj planini? Da li je poznaje u različitim meteo uslovima? Na osnovu kojih kvalifikacija je načelnistvo odobrilo akciju? Da li su dovoljni rezultati sa drugih uspona pa da se odobri vođenje grupe u nepoznato? Vodič je verovatno sve uradio po knjizi veoma savesno, pridržavao se pravila ali onda dolazimo do učesnika. Da li su oni bili psihofizički pripremljeni, da li su znali gde idu i šta će se od njih zahtevati? Da li im je obećan izlet a dobili su umereno tešku feratu sa mnogo snega i leda. Da li je ovo bilo previše za njih? Ima dobrih vodiča ali ima i onih koji uvek izazivaju sudbinu. Neki imaju više a neki manje sreće. Treba napraviti analizu i pokušati iz svega ovoga izvući makar nešto dobro za buduce generacije, da se ne ponovi.