Bivši načelnik Četvrtog odeljenja beogradskog centra Državne bezbednosti Branko Važić izjavio je danas da je na dan ubistva novinara Slavka Ćuruvije prekinuto njegovo praćenje ali da ne zna ko je to naredio.
U svedočenju na sudjenju optuženima za ubistvo Ćuruvije, Važić je rekao da je iz knjige dežurstva u Centru Državne bezbednosti video da je naredjen prekid pratnje.
„Bilo mi je čudno, ali to nisam komentarisao“, rekao je Važić odgovarajući na pitanja sudije Snežane Jovanović o prekidu pratnje Ćuruvije na dan njegovog ubistva.
Važić je rekao da je za praćenje Ćuruvije bio izdat nalog i da su ga pratili pripadnici Devetog odeljenja.
On je naveo i da su operativci sa terena izveštavali dežurne načelnike u Centru o dešavanjima na terenu.
Važić je rekao i da je za ubistvo Ćuruvije saznao kada je došao na dežurstvo i da mu je to preneo načelnik koji je prethodno dežurao.
„Posle su krenuli komentari po službi, ovakvi i onakvi“, rekao je Važić.
Na pitanja advokata odbrane i sudije Jovanović, on je potom rekao da ne može tačno da se seti da li je 11. aprila kada je ubijen Ćuruvija ili dan kasnije bio dežuran, dodavši da je na dežurstvbo došao u kasnim popodnevnim ili večernjim satima.
Posle Važića, svedočili su bivši radnik DB-a Vladimir Martinović i bivši načelnik Bezbednosno-informativne agencije Miša Milićević.
Važić kao i Martinović i potom Milićević rekli su da nemaju neposrednih saznanja o nalogodavcima, organizatorima i izvršiocima ubistva.
Martinović je rekao i da je posle petoktobarskih promena prisustvovao uzimanju izjava od pripadnika službe koji su pratili Ćuruviju kao i od drugih osoba i beogradskog centra DB, medju kojima je bio Milan Radonjić.
On je rekao i da su te izjave uzimane u skladu sa zakonom, a da je Radonjić tražio i da ide na poligrafsko ispitivanje, ali da to nije prihvaćeno.
Milićević, koji je bio direktor BIA od od januara 2003. do marta 2004. godine, rekao je i da ne može tačno da se seti da li se BIA tada bavila ubistvom Ćuruvije.
„Ne mogu decidno da kažem da jesmo ili nismo a tada smo imali druge prioritete poput ubistva premijera, vanrednog stanja u zemlji, ubistvo pripadnika službe u Bujanovcu…“, rekao je Milićević.
Za ubistvo Ćuruvije su optuženi bivši načelnik Državne bezbednost (DB) Radomir Marković, nekadašnji načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, bivši glavni inspektor Druge uprave DB Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak.
Po optužnici, Ćuruviju je ubio Kurak, koji je u bekstvu, a saučesnik mu je bio Romić, koji je, kao i Radonjić, uhapšen januara 2014. godine.
Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. u Svetogorskoj ulici Beogradu, a optuženi su tokom prethodnih ročišta odbacili svaku povezanost s tim zločinom.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.