Haški sud izreći će sutra prvostepenu presudu Vojislavu Šešelju, kog tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata, konkretno za zločine nad Hrvatima i muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH početkom devedesetih godina poput masakra na Ovčari i progona Hrvata iz Hrtkovaca. Tokom maratonskog, trinaest godina dugog procesa, tribunal je postavio rekord u dužini pritvora bez presude (Šešelj je čekao pet godina samo da mu počne suđenje) i prekršio mnogobrojna prava jednog od najčuvenijih haških optuženika. Postupak protiv lidera srpskih radikala obilovao je događajima koji se ne daju objasniti nikakvom pravnom logikom, jedino možda političkom.
Šešeljev slučaj u Hagu jedinstven je i po tome što mu je suđenje počinjalo dva puta. Prvo u novembru 2006, i to u odsustvu optuženog koji je stupio u štrajk glađu zato što mu je uskraćeno pravo da se sam brani. Zatim su tribunal i njegovi politički patroni, u strahu da tvrdoglavi optuženik ne umre od posledica izgladnjivanja i bolesti, popustili i dozvolili mu ono na što je po Statutu suda ionako imao pravo, da se sam brani. Suđenje je drugi put počelo u novembru 2007. godine.
Šešeljev slučaj je izuzetan i po tome što je to jedini optuženi kog su teretili uglavnom zbog podsticanja drugih na zločine (u optužnici piše „da je svojim govorima, izjavama, radnjama i/ili propustima doprineo da se kod izvršilaca stvori odluka da počine krivična dela”). I treće, Šešelj je jedini koji neće morati da prisustvuje izricanju presude u Hagu (odluka da prvostepena presuda bude izrečena u odsustvu optuženog je bez presedana u dosadašnjoj istoriji tribunala).
Konačno, Šešeljev slučaj je jedinstven i po tome što je to jedini optuženik koji je godinama javno zahtevao da bude optužen u Hagu, pa je pokušavao i da otputuje u Hag i preda se sudu i pre optužnice. Optužen je u proleće 2003. i odmah je otputovao u Sheveningen, a tokom procesa činilo se da posebno uživa u tome da ponižava sudije, tužioce i svedoke i da se ruga njihovim političkim nalogodavcima. Uživao je u tome da hvata svedoke u laži, dokazao je pristrasnost nekih sudija, ali i diskreditovao pojedine veštake i, čini se, otkrio plejadu lažnih eksperata. U isto vreme, demonstrirao je neku posebnu neosetljivost u odnosu na žrtve i povremeno čudovišnu bezosećajnost kad je reč o posledicama ratova i stradanju nesrpskog stanovništva.
Neki svedoci protiv Šešelja promenili su prvobitne iskaze i postali svedoci odbrane, a nadahnuto je dokazao nekompetentnost američkog sociologa Entonija Oberšala koji bio navodni ekspert optužbe za Šešeljev „govor mržnje”.
Vojislav Šešelj je o sebi voleo da govori kao o „najvećem neprijatelju” Haškog suda. Vređao je sud i sudije, žalio se, branio, zabavljao. Psovao je sve javno. Prigovarao je da u pritvoru dobija „hranu koju ni svinje ne bi jele”, pa se zato hranio konzervama i čokoladom, od kojih se ugojio. U sudnicu je donosio upakovan pritvorski ručak i tražio od predsedavajućeg da ga primi kao dokaz. Ili makar proba. Tvrdio je da ga truju u pritvoru. Tvrdio je da američka, britanska i francuska obaveštajna služba godinama kontrolišu njegovo zdravlje, te da sumnja da se radio-talasima utiče na rad njegovog srca. Izračunao je da mu tribunal duguje 1,4 miliona evra i zatražio odštetu od 10 miliona evra zbog dugotrajnog pritvora.
I neki njegovi strogi kritičari tvrdili su da je njegov proces „najgore vođen postupak u Hagu” i da se pretvorio „u ruglo” (Marko Milanović, saradnik Beogradskog centra za ljudska prava). Šešelj je u haškoj tamnici proveo više od 12 godina. Tužilaštvo je, u završnoj reči, tražilo da bude osuđen na 28 godina zatvora.
(Aleksandar Bojović, Politika)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.