Za četiri meseca primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, izrečeno je 7.847 hitnih mera, izjavio je danas ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, ističući da je iznenađen tako velikim brojem.
„Hitne mere su baš kada dođe do kraja. Nije to posle žučne svađe, ovde je policajac procenio da može da dođe do ozbiljnog nanošenja povreda, nasilja. Dakle – jun, jul, avgust, septembar, četiri meseca – 7.847 hitnih mera”, rekao je Stefanović na tribini “Zaustavimo nasilje, osnažimo žene”.
Prema njegovim rečima, “nije se dramatično povećao, niti nažalost smanjio” broj slučajeva porodičnog nasilja koji se dešavaju unazad 30 godina.
Jedina je razlika, kaže ministar, što se sada postigla važna stvar – da se žene sada ohrabruju da prijave to nasilje i da postoji efikasnije postupanje državnih organa.
“Za četiri meseca 7.847 hitnih mera. Pomislite unazad 30 godina, koliko žena je stradalo, da nikada nisu smele to da prijave, da nisu ni podršku državnih organa, i svoje porodice, okruženja… To se sve dešavalo u našoj zemlji i svi moraju da budu svesni toga”, ističe Stefanović.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je instrument, kaže Stefanović, jer sada postoji mogućnost, koja je, naglašava, pažljivo merena, da se izrekne hitna mera, kojom se udaljuje nasilnik iz stana, čak i kada je nasilnik vlasnik stana i to je, ocenjuje, bila prva značajna, velika, važna mera, da se zaštiti žrtva.
“Žene zbog ekonomske zavisnosti odustajale od prijava. Komšije neće da svedoče, žrtve su nekada povlačile prijave iz straha i shvatili smo da nam mehanizmi nisu dovojno efikasni. Imamo svi volju, ali nema postupanja i žrtve pate. Onda smo doneli taj zakon i ta hitna mera obezbeđuje prvenstveno da sačuvamo toj ženi život i da onda u skladu sa zakonom preduzimamo određene mere”, kaže Stefanović.
Pre svega, kaže da je u našem društvu jedno vreme postojao otpor da taj problem uopšte postoji, da se mislilo da je to problem nekog drugog i da “ta žena što prolazi pored mene sa tamnim naočarima jer ima masnicu na oku, to nije moj problem, ne mogu ja da rešim, zapomaganje te žene iz susednog stana, to isto nije moj problem. To je problem te kuće, što bih se ja mešao”.
Negacijom problema, kaže ministar, odbija se i početak njegovog rešavanja.
“Veliki broj prijava, naravno, ukazuje na to da ćemo imati veliki posao u budućnosti, koji mora da počne na vreme. Kasno je kada se u to uključi policija. Ja smatram porazom kada policija rešava i uređuje i ne može biti policajac svakome u dnevnoj sobi, da kuva ručak, ispraća na posao, tada je kasno. Nažalost, onda samo pokušavamo fizički da zaštitimo žrtvu”, kaže ministar.
Podseća da su u SAD u nekim priručnicima koje su izdavali pre više desetina godina za žrtve silovanja, davali čak uputstvo da te žene viču “požar”, jer, kada viču “silovanje”, veoma mali broj ljudi se ohrabri da dođe, a kada viču “pozar”, dođu svi i još donose sekire, da razvaljuju vrata i rešavaju problem.
“I to je stvar svesti na kojoj mi moramo da radimo. Prvo da priznamo da taj problem postoji kod nas, da se s njime suočavamo, da su to stvari na koje mi moramo da obratimo pažnju i moramo da prihvatimo da to nije stvar koju će rešiti MUP, sudija, i bol žene nestala, dete srećno…To nije tako, to je problem društva, da se prihvati, da se svi aktivno uključe u njegovo rešavanje i da se pomogne pre svega žrtvama”, rekao je ministar.
Sada se, smatra, počelo mnogo ranije, “na mudar, pametan način, a to je nedostajalo u prethodnom periodu” i apelovao na široku podršku.
“Bez ljudi ne možemo. Dolazim na ove tribine da molim građane naše zemlje, sve vas i žene i muškarce. Od svih tražim jednaku podršku, da ojačamo naše društvo, da ojačamo žene i da počnemo sa učenjem naše dece od prvih dana zašto je to pogrešno i kako tome da se suprotstavimo”, rekao je Stefanović.
Predsednik GO Voždovac Aleksandar Savić smatra da nasilje u porodici nije privatna stvar i da ne treba okretati glavu, a da se ulažu veliki napori i energija da Voždovac i njegovi stanovnici budu bezbedni u svakom smislu, u školi, na ulici, a pre svega u svojoj porodici.
“Upravo zato, naša opština je, u saradnji sa policijskom stanicom Voždovac oformila Savet za bezbednost sa ciljem angažovanja relevantnih subjekata zajednice u rešavanju bezbednosnih problema GO Voždovac i kroz niz aktivnosti i razičitih projekata, trudimo se da podignemo nivo bezbednosti na našoj opštini. Posebnu pažnju posvetili smo prevenciji nasilja u porodici i ženama žrtvama”, rekao je Savić na tribini koju su organizovali GO Voždovac i MUP.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Nasilje u porodici je najveci zakonski promasaj u novije vreme u Srbiji, nametnut od strane zapada u smislu uskladjenja sa evropskim pravnim sistemom, jer se zapravo njime samo povecava nasilje prema deci a nakon toga i prema zenama, a evo i zasto. Naime broj nasilja u porodici ne zavisi od toga da li postoji zakonska regulativa kojom se nasilje sankcionise i ne, vec od nivoa svesti gradjana. Kaze, zadnja cetiri meseca preko 7000 slucajeva jer sada zene slobodno mogu da prijavljuju nasilje a ranije su morale da cute i slicno. Apsolutni nonsens. Ako je to tacno, kako onda sve vise i vise nasilja u porodici, trebalo bi da bude sve manje i manje? Evo u cemu je trik. Nasilje ne samo porodicno vec i nasilje bilo koje druge kategorije, je u principu konstanta u jednome drustu i resava se obrazovanjem, radnom disciplinom, podrzavanjem porodicnih vrednosti i slicno. Ovolika ekspanzija prijave nasilja je zapravo zloupotreba benificije od strane zena koju im je drzava dala. Naime, najcesci problem nasilja u porodici je prilikom brakorazvodnih postupaka. Zene su shvatile, da im ovaj zakon ide u prilog jer, dovoljno je zatrudneti sa iole bogatijim princem na belom konju, nakon toga uzeti decu, pobeci kod roditelja ili ljubavnika, tuziti muza za starateljstvo i traziti, sto je i poenta citave namestaljke, debelu alimentaciju. Ako proces sudski ne ide bas glatko onda se muz dodatno tuzi jedno dva tri puta za nasilj u porodici i onda se deca dodeljuju majkama, statistika kaze da u 99,99% slucajeva centri za socijalni rad decu dodeljuju majkama jer su takvu direktivu dobili od ministarstva, cak iako su majke prostituke, narkomanke ili alkoholicarke. Zasto? Evo zasto. Dansnje mlade devojke su shvatile da je najlepse biti sponzorusa, starleta, blogerka. Bivsi muz ih izdrzava kao parazita, decu odmah odvedu u vrtice jer nemaju zivaca da podizu decu, ili daju babi i dedi, ili ih ostavljaju nocu, tj. deca su im bila sredstvo za dobijanje novca a ne cilj u sudu, zatim od kafica do kafica, od dzipa do dzipa, kucice setaju po ulici sa ajfonima se slikaju napred nazad, slusalice u usima, naocare zatamljene od po pola kvadratnim metra, na rolerima sa majcama do pupka koketiraju da ulove nove sponzore. Primera radi, ja sam na sudu vec tri godine zbog starateljstva nad nasim sinom od 5 godina. Za tri godine, bivsa zena mi ne daje da vidim svoga sina, njen otac je pokusao da fizicki povredi moga sina i mene, sestra njena mi je nanela trajne povrede na oku nakon 20 svirepih udaraca po licu, njeni ljubavnici su me prebili, svaki put sam zvao policiju i svaki put na sudu ceo predmet zastareva. Zakljucak. Deca otrgnuta od oceva, majke ostavljaju decu instituciji zbog spozorstva, muzevi dobijaju batine od zena, njihove rodbine i njihovih intimnih prijatelja a ministarstvo ostvaruje suficit u budzetu. U Hrvatskoj se deca dodeljuju majkama samo u 60% slucajeva. Mnoge mlade devojke lazno zloupotrebljavaju nasilje u porodici i time zapravo decu oduzimaju od oceve i time vrse nasilje prema deci a one majke koje stvarno dozive nasilje ili oni ocevi, bivaju izgubljeni u ovih preko 7000 slucajeva. Ja sam otac koji ce se boriti za moga sina dok sam ziv.