Minuti su delili penzionera iz čačanskog sela Lipnica P. G. (75) da živ bude zakopan u sopstvenoj grobnici.
Kako piše „Blic“ da nije mrdnuo prstom dok ga je okupljena rodbina oplakivala i spremala na večni počinak, sada bi već bio u kovčegu, živ zatrpan zemljom.
Penzioneru je pozlilo u četvrtak, a po dolasku čačanske Hitne pomoći lekar je samo pogledao njegove beonjače, kostatovao smrt, izjavio saučešće porodici i pomogao da telo prebace na krevet kako bi mu noćnim bdenjem odali poslednju počast pred pokop, navodi list.
Međutim, dok je rodbina kupovala pogrebnu opremu i oplakivala ga, „mrtvac“ je pomerio prst i otvorio oči, ljudi su se uz vrisku razbežali, a nekolicina prisebnih pozvala je ponovo Hitnu pomoć koja ga je živog odvezla u bolnicu.
U porodici kažu da je lekar Hitne pomoći koji je prilikom prvog dolaska izdao potvrdu o smrti, tokom druge posete pacijentu tražio da mu se smrtovnica vrati, što su oni i učinili.
Nakon ukazane lekarske pomoći, P. G. je smešten na interno odeljenje čačanske bolnice u jedinicu za konorarne bolesti srca i krvnih sudova. Njegovo zdravstveno stanje je zadovoljavajuće.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
ajd ziv i zdrav bio pa proslavio i 100-ti rodjendan
Početkom 80-ih godina u jednom od magazina za žene, pročitao sam priču jedne čitateljke. Taj odeljak za čitaoce bio je pod naslovom, ako se dobro sećam, „Draga saveta.“ Rekla je da je posle sahrane oca usnila san u kojem joj je otac rekao, „Zašto me živog sahraniste?“ Savest joj nadalje nije bila mirna pa je organizovala eshumaciju. Otkrili su upravo ono što je usnila. Otac je stvarno bio zakopan živ jer su našli da se u kovčegu prevrtao. Nadalje je objasnila da je bolovao od anemije pa je svakodnevno uzimao izvesne tablete. Međutim toga dana iz nekih razloga to nije učinio i upao je u stanje koje su identifikovali kao smrt. Da li je bio lekar da to potvrdi ili ne ne sećam se, ali takvih slučajeva ima. Ne tako često, ali ih ima. Meni je taj slučaj rekao nešto više od same smrti, a to je da smrt nas kao duhovnih bića ne postoji jer je taj čovek tokom noćnog susreta, na višoj realnosti, svojoj ćerki rekao istinu što je ona prenela kao san. Uistinu, ovo ne opravdava naše nemarnosti ili nepažnje u procesu proglašenja nečije smrti, ali, istovremeno, iz svake situacije, ma kako teška bila, može se izvući neka pouka.
A koji je dr u pitanju potpuno je nebitno! Pa da, oni se izvlace sa svim i svacim, rade sta ih je volja, cesto zavrse na sudu a retko u zatvoru. Dok je to tako, oni ce ovako da lece.
Cesto citam tvoje komentare. Uvek su negativni, sto bi rekli hejterski. Uvek si pun kritike. Voleo bih da znam cime se bavis u zivotu, koji su tvoji uspesi, sta si postigao pa sebi uzimas za pravo da solis pamet. Inace postoje stanja koja mogu da se identifikuju sa smrcu. Nedavno sam citao sucaju u Americi kad su „pokojnika“ vec polozili i spremalu za ukop a on se probudio. I da ne mislis da sam subjektivan nemam veze ni ja niti bilo ko od moje porodice veze sa medicinom. Ali jesam jedan od onih koje su svojevremeno ti po kojima pljujes me izvukli sa onog sveta. Puno pozdrava.