Predsednik Vojvodjanske partije Aleksandar Odžić izjavio je da je Vojvodina osiromašena, a njena sela opustela i u njima su „crkvena zvona glasnija od školskih“ i ocenio da su to posledice centralizacije koju sprovodi svaka vlast u Beogradu u poslednjih više od 30 godina.
„Oduzeli su nam politički i ekonomski subjektivitet, oduzeli poluge vlasti, pravo da odlučujemo o životu u Vojvodini. Trideset godina traje ta agonija, centralizacija, svaka vlast u Beogradu je imala jednako loš odnos prema Vojvodini. U Vojvodinu se uvek dolazilo, ona je sve prihvatila, a danas su nam sela opustošena. Crkvena zvona su glasnija od školskih. Da li je to mera vojvodjanske autonomnosti?“, rekao je Odžić na tribini koalicije Vojvodjanski front u Subotici.
Dodao je da Vojvodina „ne može da se podrazumeva“, jer je ona „prirodno-istorijska celina i ona to mora biti“.
Predsednik Političkog saveta Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Dušan Jakovljev ocenio je da se centralizam ne boji Vojvodjanskog fronta, ali se „izraženo boji slobodnog, autonomnog gradjanina koji je u stanju da kaže ‘ja tako hoću'“.
„Vojvodjani su u stanju da kažu: ‘Ja tako hoću!’. Autonomni, ponosni, uspravni Vojvodjanin, nosilac suvereniteta, koji je u stanju da kaže: ‘Ja tako hoću!’. Bez toga sve ostalo ne biva“, poručio je Jakovljev.
Nenad Stevović iz Crnogorske partije rekao je da Subotica predstavlja multinacionalnu, multikonfesionalnu i multikulturalnu Vojvodinu, grad suživota i tolerancije, koji predstavlja „vojvodjansku kapiju Evrope“.
Dodao je da pripada generaciji koja je 14 godina, izmedju Ustava SFR Jugoslavije iz 1974. godine i „Jogurt revolucije“ 1988. godine, „živela u slobodnoj Vojvodini“.
„To je bila bogata Vojvodina u kojoj su živeli bogati i srećni ljudi, sa pozitivnom i kreativnom energijom, Vojvodina koja se gradila i koja je gledala u svetlu budućnost. Kada neko zna da je to postojalo, onda on veruje da to može ponovo da postoji i onda on želi da se bori za takvu Vojvodinu“, poručio je Stevović.
Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov rekao je da je Hrvatima u Srbiji stalo do budućnosti Srbije, Vojvodine, Subotice.
On je ponovio da je devedesetih godina predsednik LSV Nenad Čanak bio jedan od retkih koji je imao hrabrosti da stane ispred kuća porodica vojvodjanskih Hrvata, koji su bez ikakve krivice bili izloženi progonu.
„Odluku za novinsko-izdavačku ustanovu Hrvatska riječ je potpisao tadašnji predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak. Službena upotreba hrvatskog jezika i pisma u Vojvodini takodje je bilo za vreme Nenada Čanka. Obrazovanje na hrvatskom počelo je u isto vreme. Drugim rečima, početak ostvarivanja manjinskih prava, osnivanje i izgradnja naših institucija vezano je uz ove političke partije, naše sadašnje partnere“, kazao je Žigmanov.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.