Ambasador Holandije: Zakoni u Srbiji ne garantuju ništa

Ambasador Holandije u Srbiji Hendrik van den Dol izjavio je danas na medjunarodnoj konferenciji o promeni Ustava da je za vreme svog četvorogodišnjeg mandata u Srbiji postao oprezniji i da je uvideo da strategije, akcioni planovi i zakoni sami po sebi ne garantuju ništa.

„Da slikovito prikažem, usvajanjem zakona da je vozovima dozvoljeno da se kreću brzinom od 200 kilometara na čas ne znači da će se vozovi i kretati tom brzinom“, kazao je Hendrik van den Dol na konferenciji „Promena Ustava na putu ka EU: Šta pravosudju donose predloženi amandmani?“.

On je rekao da jedan od glavnih ciljeva, pored usaglašavanja Ustava Srbije sa evropskim standardima, je obezbedjivanje uslova za nezavisno sudstvo.

„Politički kontrolisano sudstvo glavna je prepreka demokratiji, ekonomskom razvoju i stabilnosti. Nezavisno sudstvo je osnovna vrednost, ono pripada Srbiji isto koliko pripada i Holandiji, mi želimo da podignemo svest gradjana Srbije o tome“, izjavio je on. Ambasador Holandije je ocenio da je današnja diskusija važna, ali da su od nje važnije diskusije u Parlamentu i diskusije van Beograda.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Medjak ocenio je da je najveći problem te debate što nikada nije održana na nacionalnoj televiziji i dodao da za ispunjavanje prelaznih merila za članstvo u EU jedan od uslova jeste da postoji javna inkluzivna debata na tu temu. Medjak je kazao da je 14. juna skupština posle šest meseci pokrenuila postupak izmene Ustava na inicijativu Vlade.

„Medjutim, pored toga što smo do sada pričali o materiji, sada su se otvorila i neka praktična pitanja. Saznali smo da Vlada nije ovlašćena da predlaže amandmane. Tako da se tu postavlja pitanje zašto je Vlada vodila javnu raspravu, zašto je slala tekst Venecijanskoj komiji kada taj isti tekst Skupština neće biti u mogućnosti da vidi“, rekao je Medjak.

On je kazao da je pokretanjem pitanja promene Ustava Srbija ta procedura vraćena na tačku na kojoj je bila po Akcionom planu za Poglavlje 23 početkom 2016. godine.

„Akcioni plan je govorio da Skupština pokreće postupak izrade Ustava i to je trebalo da bude uradjeno do kraja 2015. ili početkom 2016. godine, a sve to kako bismo do kraja decembra 2017. godine imali Ustav. Sad je jun 2019. godine i mi smo se nazad i vratili se negde na početak 2016. godine“, rekao je on.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.