Potezi Prištine zavise od preporuka sa Zapada, pre svega iz Amerike. Tako su i prekinuli briselske pregovore. Zapravo, Beograd samo formalno razgovara sa Prištinom, a zapravo su ovo pregovori Beograd i Zapada.
Priština je prvi put od kako je 2013. godine započet dijalog sa Beogradom posredstvom Evropske unije, Briselu rekla: Ne!
Šef delegacije Kosova u tehničkom dijalogu sa Beogradom Avni Arifi odbio je poziv Evropske unije za učešće na planiranom dvodnevnom sastanku, koji je trebalo da počne danas. Kao formalan razlog Priština je navela želju da razgovara o sprovođenju sporazuma o energetici i zajedničkom upravljanju granica, a ne samo o ZSO.
Manipulisanje Prištine briselskim sporazumom nije od juče, a otvorena je i dilema da li su i postignuti dogovori samo mrtvo slovo na papiru. Ali sada je ključno pitanje kada će se obelodaniti da je sporazum propao.
Priština i pored odbijanja da ode na pregovore i dalje potencira da ovo nije odustajanje, već upozorenje drugoj srani da se „uozbilji“. EU o tome ima vrlo mlak stav, gotovo i nikakav, a u određenim krugovima se smatra da je odbijanje američkog „non pejper“ predloga od strane Beograda u stvari bila poruka Prištini da ne ide u Brisel.
Politikolog iz Prištine Nedžmedin Saphiu uveren je da odluku o neodlasku u Brisel, Priština nije donela sama.
„Temu o ZSO Priština čuva kao zadnji kompromis koji bi došao ako Srbija prizna nezavisnost Kosova. I zato žele da pre toga reše druga otvorena pitanja. To je i razlog njihovog neodlaska u Brisel“, navodi naš sagovornik.
Na podsećanje da je ZSO na svim sastancima bila tema, te da nije jasno zašto je baš sada zbog toga Priština odustala, Spahiu objašnjava da im je tako sugerisano od strane Zapada. A još je konfuznija situacija na strani Prištine jer je iz kosovskog parlamenta povučena Platforma o pregovorima sa Beogradom, zbog unutrašnjih političkih nesuglasica.
„Treba imati na umu da Priština nema viziju kako će ceo ovaj proces dovesti do kraja. Njihovi stavovi zavise od preporuka koje dolaze sa Zapada, pre svega iz Amerike, tako da je zbog toga teško pregovarati sa Beogradom. Zapravo Beograd samo formalno razgovara sa Prištinom a u suštini su ovo pregovori Beograd i Zapada“, objašnjava Saphiu.
On zaključuje da Beograd ne može da pobedi u ovoj situaciji i da bi što pre trebalo da prizna Kosovo.
Pod pretpostavkom da je ovo konačno „ne“ Prištine briselskom dijalogu, postavlja se pitanje da li to znači da se stvari vraćaju na početak i pod patronat Ujedinjenih nacija?
Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka, smatra da to ne bi opet nikuda odvelo.
Mislim da ne postoji velika mogućnost da se to vrati u UN jer postoje jaki veto igrači sa obe strane, što bi značilo da bismo došli u stanje zamrznutog konflikta koji ne vodi do finalnog rešenja“, kaže Surlić.
Komentarišući odluku Prištine da ne ode u Brisel, Surlić navodi:
„Što se tiče Brisela i Berlina, oni imaju jasne stavove da sve dogovoreno u Briselu treba sprovesti. To se, međutim, ne uklapa u koncept Prištine, koja u saglasnosti sa Vašingtonom želi da ponudi ZSO kao rešenje za finalni sporazum Beograda i Prištine. Takođe, treba imati na umu i aktuelnu situaciju između Nemačke i Amerike, gde je došlo do zahlađenja odnosa, a koja se verovatno održava i na Kosovo. Nije sporno da i Vašington i Berlin imaju isti stav kad je u pitanju kosovska nezavisnost, ali više nemaju jasnu koordinaciju i usaglašenost kako i na koji način treba da se dođe do finalne normalizacije odnosa Prištine i Beograda“, zaključuje naš sagovornik.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ne treba biti mnogo mudar pa shvatiti da oni koji su zdusno pomogli rasparčavanje bivše Jugoslavije, organizovali „pregovore“ u Rambujeu, bombardovali Srbiju, oteli Kosovo i Metohiju, a moguće da imaju i planove za dalje cepanje Srbije, nama nikako nisu prijatelji. Po osvajačkoj politici i nasilnim metodama koje primenjuju, ne razlikuju se mnogo od nacističke Nemačke, a i cilj je isti, ovladati svetom. Mi smo im samo mali zalogajčić, a njihovi apetiti su veliki. Neće prezati da primene sva sredstva da slome Srbiju, treba im „prijateljska“ pozadina, jer NATO je već na granicama Rusije. U tom kontekstu se ispisuju nalozi Prištini, vrši pritisak na Srbiju, ne bi iznenadilo i da krenu silom na osvajanje severa gde su Srbi, nas je NATO već upozorio da ne krećemo vojskom i policijom u odbranu Srba, stvar je jasna. Sami smo prviše slabi, treba nam moćan mentor. Od onolike buke kako treba otkloniti i najmanji rusku uticaj na Balkanu, niko da se zapita a šta će Amerika na Balkanu i Evropi uopšte ? Šta i čemu služi „odbrambeni“ NATO savez, koga i od čega brani ? Nama i verujem uskoro Evropi, treba neko, da nas oslobodi od Amerike. Nadajmo se da će i Evropa to najzad da shvati, Rusija je prirodniji saveznik Evropi od Amerike. Što se nas tiče, več dugo godina nas lažu, sva obećanja su samo šarena laža, ne žele nas u EU, a ne daju nam ni da se okrenemo nekom drugom. Ne znam da li je samo slučajnost, ali ako se pogleda, ko je od naših suseda primljen u EU, videće da su to sve zemlje koje su bile nekadašnje saveznice Nemačke u drugom svetskom ratu, čudno zar ne ?
Ne verujem da trenutno stanje bilo kome odgovara a ponajmanje narodu ( i Srpskom i Siptarskom) ! Od zavrsetka drugog svetskog rata , svedoci smo, kako i na koji nacin americke sluzbe ( demokratski) oblikuju tj. globalizuju svet i ne mogu da se nacudim da je srpski narod ,na pravdi Boga, dosao U ovu situaciju! Ako Srpska politika nije uspela za toliko dug period da resi pitanje Kosova ne treba sada da dozvoli da pojedinci na istom jos kupe i politicke poene ! De jure nikad , de facto da ali….
Sa kosova su Srbi bazali jer je tamo bila beda gora nego u Srbij i prodavali imovinu siptarima a oni se naseljavali radjali decu i nisu razmisljali kaku ce podici tu decu a ne kao mi Srbi ne pravimo decu navodno cime da ga nahranimo kako mi smo civilizovani a septari bezdusni i eto ti sad ,nama je jedino neka podela teritorije bi bila dobra inace vratiti Kosovo celo nema sanse da ga vratimo pa da opetplacamo samodoprinos za Kosovo vise nikad