Ozbiljna korupcija u vladi, nedostatak istraga i odgovornosti za rodno zasnovano nasilje, i nasilje ili pretnje etničkim manjinama i drugim marginalizovanim grupama neki su od najozbiljnijih problema na Kosovu, prema izveštaju američkog Stejt departmenta o ljudskim pravima.
U danas objavljenom izveštaju za 2022. godinu u delu o Kosovu pominje se da zakon predviđa krivične kazne za funkcionere umešane u korupciju, ali da vlada nije primenila zakon u celosti.
„Bilo je nekoliko slučajeva prijavljivanja korupcije na nivou vlasti. Zvaničnici su se ponekad nekažnjeno upuštali u koruptivne radnje. Nedostatak delotvornog sudskog nadzora i krhkost sprovođenja zakona doveli su do ovog problema“, navedeno je u izveštaju.
Ocenjeno je da su na neke slučajeve korupcije u više navrata ulagane žalbe i da je pravosudni sistem povremeno dozvoljavao zastarevanje predmeta.
„U decembru 2021. godine, Kosovski institut za pravosuđe je identifikovao 11 slučajeva korupcije koji su rizikovali zastarelost, a u januaru sedam ovih predmeta je zastarelo“, kaže se u izveštaju.
Agencija za borbu protiv korupcije i Državna revizorska služba takođe su pomenuti u izveštaju kao odgovorni za borbu protiv korupcije u vladi.
Izveštaj konstatuje da su nevladine organizacije na Kosovu, ali i međunarodne organizacije, nekoliko puta isticale neuspehe pravosudnog sistema da kažnjava slučajeve korupcije, tako da je vrlo malo slučajeva visokih zvaničnika, uključujući i ove prekršaje, okončano kaznama.
Šta više, pomenute su i dve velike istrage o korupciji na granici između Kosova i Albanije.
„Istrage su rezultirale hapšenjem 74 službenika kosovske policije, dva službenika kosovske carine i 34 službenika albanske policije“, piše u izveštaju.
U delu izveštaja pomenuto je da proces započet 2019. godine protiv bivšeg ministra poljoprivrede Nenada Rikala i dalje nema epilog.
On i još osam zvaničnika ministarstva optuženi su za zloupotrebu položaja, jer su navodno manipulisali novcem namenjenim za projekte.
U delu o nedostatku istraga o rodno zasnovanom nasilju, u izveštaju se pominje da žrtve često ne prijavljuju takve slučajeve, uključujući seksualno i drugo nasilje, zbog društvene stigme i nedostatka poverenja u vlasti.
Do septembra 2022, tužioci su istražili 160 slučajeva silovanja i podneli 30 tužbi.
U izveštaju se pominje silovanje 11-godišnje devojčice u Prištini za koje su osumnjičeni jedna odrasla i četiri maloletne osobe.
Izveštaj takođe zaključuje da manje žena ima rukovodeće pozicije u preduzećima, policiji ili vladi.
Institucija narodnog advokata je izvestila da su žene često izložene diskriminatornoj praksi zapošljavanja, kao i oblicima diskriminacije, uključujući seksualno uznemiravanje na radnom mestu u javnom i u privatnom sektoru.
Prema nalazima izveštaja, žene na Kosovu „nisu dovoljno zastupljene na tržištu rada, pošto je samo jedna od pet žena aktivan deo formalnog tržišta rada“.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.