Višedecenijsko širenje Severnoatlantskog saveza (NATO) na Istok ne samo da je izazvalo krizu u Ukrajini, već je evoluiralo i u pretnju miru i saradnji širom sveta, ocenio je srpski diplomata u intervjuu za Sinhuu.
Živadin Jovanović, koji je bio ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije od 1998. do 2000. godine, rekao je da veruje da je još u proleće 1999. godine bio svedok početka širenja NATO na Istočnu Evropu. To je, kako je rekao, do sada ugrozilo granice Rusije, što je izazvalo sadašnji sukob u Ukrajini.
Širenje NATO ka Istoku duboko je naštetilo celom evropskom kontinentu, „militarizujući njegovu infrastrukturu, ekonomiju, pa čak i obrazovni sistem“, ocenio je Jovanović. Globalno, to je povećalo verovatnoću lokalnih, regionalnih i još većih sukoba, praćenih osiromašenjem i glađu.
Jovanović, koji sada predsedava organizacijom Beogradski forum za svet ravnopravnih, rekao je da bi Zapad, umesto da dodatno podgreva sukob, trebalo da se angažuje u globalnom dijalogu za mir i bezbednost na visokom nivou koji bi bio ključan za prevazilaženje krize.
Prema Jovanovićevim rečima, na Zapadu uobičajen stav da je sukob u Ukrajini „ničim izazvan“ je lažan – jer je od agresije na Jugoslaviju 1999. NATO rasporedio trupe širom Balkana, primio 11 zemalja u članstvo i uspostavio brojne vojne baze širom Evrope.
„U martu 1999. NATO je pokrenuo ilegalni napad – agresiju na Jugoslaviju. Javno objavljeni cilj je bio da se zaštite prava ugrožene nacionalne manjine… Međutim, vidimo da je rezultat svega trajno razmeštanje NATO snaga širom Balkana… To su nepobitne činjenice“, rekao je on.
Od tada, NATO je značajno porastao integracijom niza istočnoevropskih zemalja, što je rezultiralo razmeštanjem NATO trupa i uspostavljanjem vojnih baza na njihovoj teritoriji.
„Tada (1999. godine) NATO je imao 19 članica, a sada ima 30. Gde je rezervoar za nove države članice? On je na istoku Evrope, a to znači sve bliže granicama Rusije… Kada su ove baze otvorene, NATO je rekao da imaju odbrambenu svrhu… Međutim, ispostavilo se da su to raketne baze, koje mogu da drže ofanzivno oružje“.
Tenzije su dodatno pojačane jer su se, kako je istakao Jovanović, SAD nedavno povukle iz važnih međunarodnih vojnih sporazuma.
„Kao ključna snaga NATO, SAD su se povukle iz mnogih važnih sporazuma o kontroli naoružanja, raketama srednjeg dometa… Veliko je pitanje: zašto su to uradile i u kom cilju?“, dodao je.
Prema Jovanovićevim rečima, u nedostatku odgovora na inicijative Moskve da obnovi ugovore o kontroli naoružanja i zaustavi guranje NATO ka Istoku, Rusija je bila prinuđena da pokrene vojnu operaciju za zaštitu svojih interesa.
Prema Jovanovićevim rečima, guranje NATO ka Istoku ugrozilo je vitalne sporazume koji su obezbedili dug period mira posle Drugog svetskog rata.
„Tokom svog proširenja NATO je prekršio sve sporazume koji su postojali i koji su nesporni. Tokom napada na Jugoslaviju prekršili su Povelju UN, osporili autoritet Saveta bezbednosti UN… Šteta je svakako ogromna. Zbog strategije proširenja NATO na Istok, svet je u izmenjenom stanju. Globalni sistem bezbednosti, mira i saradnje je u opasnosti“, upozorio je on.
Ovaj višedecenijski proces je, smatra Jovanović, uništio ključne evropske vrednosti i militarizovao ceo kontinent.
„Usled proširenja NATO na Istok, ceo evropski kontinent je postao militarizovan. Nikada u Evropi nije bilo više vojnih baza, naoružanja i vojne opreme nego danas… Evropa je militarizovala svoju ekonomiju i svoj obrazovni sistem“, rekao je on.
Štaviše, širenje NATO je „uzdrmalo čitav međunarodni poredak “ i ugrozilo mir u celom svetu, rekao je Jovanović.
„Nanesena je ogromna šteta sistemu kolektivne bezbednosti i saradnje, a da ne govorimo o tome koliko je ovo širenje NATO doprinelo razvoju trke u naoružanju i uništenju čitavog podsistema zaduženog za kontrolu neširenja nuklearnog naoružanja. To je povećalo mogućnost sukoba, ne samo lokalnih i regionalnih već i globalnih… Biće potrebno mnogo mudrosti, vremena i truda da se ovo popravi“, rekao je on.
Jovanović je rekao da za prestanak ukrajinske krize, mora prestati i širenje NATO na Istok. Rešenje, kako je rekao, ne leži na bojnom polju, već u dijalogu na visokom nivou.
„Sve što ljudi na Zapadu danas kažu jeste da Kijev mora da nastavi sukob i da ne prihvata bilo kakav dogovor sa Rusijom, da Zapad uvek isporučuje veće i tehnološki naprednije naoružanje. Tako dolivaju ulje na vatru… Ne može biti rešenja na bojnom polju“, rekao je.
Komentarišući sankcije Zapada Rusiji, on je rekao da one dodatno eskaliraju sukob i da su sankcije „namerno usmerene protiv civila“.
„Sankcije su nelegitimne i nehumane. Takav im je bio cilj u slučaju Jugoslavije… Zbog toga su širom Jugoslavije umirala deca i ljudi sa teškim hroničnim bolestima, a bilo je nestašice svega i dosta običnih ljudi koji su patili… Sankcije nisu sredstvo za rešavanje sukoba. Oni nisu sredstvo za postizanje mira, već za dalju eskalaciju situacije“, rekao je Jovanović.
On je rekao da bi Zapad, umesto da podstiče dalje uništavanje Ukrajine i forsira dalje širenje NATO, trebalo da se uključi u dijalog na visokom nivou sa drugim globalnim silama kako bi se dogovorili o miru, saradnji i kolektivnoj bezbednosti.
„Za pripremu samita ili sastanaka na visokom nivou potrebno je vreme, ali o tome je potrebno razgovarati i pripremiti konkretne inicijative za dijalog, pregovore i prekid sukoba“, rekao je Jovanović.
Prema njegovom mišljenju, mir bi se mogao ostvariti kroz priznavanje ravnopravnosti zemalja u bezbednosti, miru i saradnji. „Svi na Zapadu moraju da se pomire sa ovim: era ekspanzije, diktata i komandi i piramidalno uređenje globalnih odnosa su prošlost. Svet očigledno teži multipolarnom svetskom poretku zasnovanom na međusobnom poštovanju, partnerstvu i priznavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja“, rekao je.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.