Šta Srbija dobija ako se sprovede američko „uzajamno priznanje“

Epilog sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i američkog državnog sekretara Majka Pompea u Njujorku je da Srbija ima podršku SAD u nastavku dijaloga Beograda i Prištine, ali i da Vašington želi postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa, koji vodi — uzajamnom priznanju. Šta nam je Amerika u stvari poručila?

Da li je Amerika skovala plan koji ipak prejudicira konačan ishod, i šta se krije iza termina „uzajamno priznanje“?

Zoran Milivojević, diplomata u penziji, kaže da iz ovog susreta proizilaze dve stvari, kao i da je ovaj susret trebalo definiše i da iskristališe pozicije.

Uvaženi srpski argumenti

„Iz ovoga susreta proizilazi da administracija na čelu sa Trampom ima interesa da se u kosovski proces uključi i da možda dobije neko rešenje za njenog mandata. Novina je, što nama ide u prilog, to da je Amerika uopšte spremna da razgovara o statusu Kosova, bez obzira na to što SAD na kraju očekuju neko priznanje. Vašington je pokazao da je ipak spreman da uvaži i neke činjenice, od toga da su sada globalne okolnosti promenjene, do toga da ta takozvana država Kosovo ne funkcioniše, da je položaj Srbije promenjen, ali i da srpski argumenti i politika daju određeni rezultat“, smatra Milivojević.

Interesantno je, po njegovom mišljenju, to što Srbija ima podršku u kritici ponašanja prištinskih vlasti, i to ne samo oko taksi, već generalno.

S druge strane, Milivojević ne misli da je time što Amerika pominje priznanje Kosovaprejudiciran ishod pregovora.

Priznanje, ali kakvo

„Iz saopštenja Stejt departmenta jasno je da Amerika ne menja stav oko priznanja nezavisnosti Kosova i da računa na neko konačno rešenje to podrazumeva. Ne bih rekao da je to prejudiciranje, već potvrda njihove pozicije. Oni Srbiju vide kao deo EU, i njihov je pragmatizam da se ovo završi kako bi se izbegao tvrdi stav Srbije i mogućnost da se to ne realizuje“, objašnjava Milivojević.

Ostalo je otvoreno, dodaje on, da se vidi u kojoj meri Trampova ekipa podržava dijalog i u kojoj je meri spremna da ga na određeni način, modifikuje.

„Dakle, nije poenta da je u konačnici neophodno samo priznanje, nego koja vrsta priznanja i u kom obimu. Da li to znači priznanje Kosova i Metohije u sadašnjim granicama, ili to znači na neki način i otvorena vrata za neku korekciju granica ili razmenu teritorija. Ili nešto što bi podrazumevalo i ustupak Srbije vezano za sever Kosova“, primećuje Milivojević.

Razgraničenje, razmena ili…

Sagovornik „Sputnjika“ priznaje da mu nije jasno o kakvom se uzajamnom priznanju govori ako je Srbija priznata država, te se njeno priznanje ni u kom smislu ne otvara kao pitanje.

„Srbija je punopravna članica UN, a imajući u vidu i Rezoluciju 1244, to obuhvata i teritoriju Kosova i Metohije. Jedino ako se računa na neki pristanak Srbije da se dovede u pitanje taj deo teritorije, i da se o statusu tog dela priča. Ali, u pravnom smislu, međunarodno-pravni subjektivitet Srbije ne postavlja se kao pitanje. E sada, da li to sve uključuje i ideju o nekoj korekciji teritorije, pa da imamo neke potpuno nove države sa novim granicama i nečim skroz novim, to je drugo pitanje“, napominje Milivojević.

Američki sekretar Majk Pompeo ponovio je da obe strane treba da izbegavaju provokacije koje ometaju proces normalizacije i da se angažuju u duhu kompromisa i fleksibilnosti, neophodnim za postizanje sporazuma, kako bi se „iskoristili potencijali obeju zemalja“. Pompeo je pohvalio i snažnu vezu između SAD i Srbije i podržao integraciju Srbije u EU. Predsednik Srbije je nagovestio da bi obnovljeni razgovori sa Prištinom mogli da počnu u decembru.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.