Pregovori Srbije i EU će bez sumnje trajati nekoliko godina, koliko su trajali pregovori i drugih zemalja, rekao je večeras šef za informisanje, komunikaciju i medije Delegacije EU u Srbiji Ramunas Janušauskas.
Janušauskas je na štandu EU info centra, na 60. Medjunarodnom beogradskom sajmu knjiga, na tribini na kojoj je predstavljena brošura „Pregovaračka poglavlja – 35 koraka ka EU“, zajedno sa ostalim učesnicima Jovanom Teokarevićem i Ivanom Vejvodom konstatovao da će taj put ka EU Srbiji doneti višestruku korist, od kojih su izdvojili bolje trgovinske ugovore nego što ih ima i jedna zemlja koja nije članica EU.
Prema njegovim rečima, važni su i programi pomoći EU, kao što su oni iz IPA fondova za ruralna područja zahvaljujući kojima su i poljoprivrednici koji su bili skeptici promenili mišljenje.
U razgovoru sa studentima, koji su želeli da znaju da li ksenofobija može uticati na članstvo Srbije u EU, rekao da nije do sada zabeleženo da je članstvo nekoj zemlji zaustavljeno. On je podsetio da su Norveška i Island, same odustale od članstva u EU.
Profesor Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević ocenio je da Srbija u procesu pridruživanja EU može biti zaustavljena ako ne poštuje uravnoteženost u pregovaračkim poglavljima. Dodao je da zato ne treba da budemo iznenadjeni ako na tom putu bude i nekoliko praznih meseci.
„Samo Srbija ima dodatno poglavlje, poglavlje 35, koje prati primenu dogovora iz Briselskog sporazuma, i ono podrazumeva dodatnu osetljivu oblast koja mora da bude na istom nivou kao i druga poglavlja, inače će sva ostala poglavlja biti zaustavljenja“, rekao je Teokarević.
Teokarević je rekao da na putu ka EU, Srbiju čeka još mnogo teških koraka, ali je dobro što poglavlja ne mogu biti zatvorena.
Prema njegovim rečima, u odnosu prema EU, za koju se po poslednjem istraživanju izjasnilo 49 odsto ispitanika, dobro je to što se 75 odsto gradjana složilo oko toga da je važno da se Srbija reformiše kako to traži Unija, ne zbog članstva već zbog sebe.
„Ljudi su shvatili da se reforme ne rade za nekog birokratu u Briselu već za sve nas, da bi Srbija bila bolja zemlja“, rekao je Teokarević.
Teokarević je rekao da se Srbija od januara 2014. godine zagreva, umesto da stvarno pregovara, da je jedina zemlja koja ovoliko dugo čeka, a to govori koliko je težak put Srbije ka kapiji EU.
On je ocenio da građani Srbije malo znaju o EU i da je junsko istraživanje pokazalo nekoliko zabrinjavajućih i uznemirujućih podataka.
Tri četvrtine građana ne zna da navede ni jedan od 600 projekata koje je finasirala EU, iako je teško hodati gradom a ne saplesti se o tablu na kojoj to piše, rekao je profesor.
„Obični građani niti znaju niti imaju interesovanje za to, a čak 89 odsto ljudi je reklo da ne zna ni koliko je novca EU uložila u Srbiju“, rekao je Teokarević i dodao da je jedva jedan odsto ispitanika znao da je uložila 150 miliona, 50 miliona manje nego što je tačno, rekao je on.
Prema njegovim rečima, publikacija o pregovaračkim poglavljima, koju je objavio EU info centar je baš iz tog razloga veoma značajna.
Teokarević je dodao i da u velikim zemljama poput Nemačke i Francuske javno mnjenje nije naklonjeno proširenju Unije.
Predstavnik Pregovračkog tima za vodjenje pregovora o pristupanju EU Ivan Vejvoda podsetio je da je pre tri nedelje otišla finalna verzija poglavlja 23, a 24 juče i blizu je njihovo otvaranje i to početkom godine, a da je Srbija već duže spremna za poglavlje 32.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.