Izazovi u borbi protiv rasizma u Srbiji i dalje postoje i pored toga što zakoni izričito zabranjuju diskriminaciju, saopštio je zaštitnik gradjana Zoran Pašalić povodom Medjunarodnog dana borbe protiv rasne diskriminacije.
On je rekao da je tokom prošle godine bilo konkretnih dogadjaja rasne diskriminacije i podsetio na slučaj podizanja betonskog zida oko romskog naselja „Marko Orlović“ u Kruševcu.
„Zid u Kruševcu, koji, iako je formalno gledano podignut u skladu sa važećim propisima, za posledicu može imati getoizaciju i segregaciju, dok pitanje ko je doneo odluku o tome nije dobilo odgovor ni nakon sprovedenog postupka kontrole“, naveo je Pašalić.
On je naveo da je Srbija obezbedila uslove za školovanje 500 dece migranata, ali da je u pojedinačnim slučajevima takva politika nailazila na protivljenje roditelja.
„Iako izolovani, ovi dogadjaji pokazuju da diskriminatorski stavovi prema drugačijima, u našem društvu nisu prošlost“, naveo je Pašalić.
Zaštitnik gradjana pozivao je nadležne u državi i javnost da se zajedno suprotstave segregaciji i rasnoj diskriminaciji, da razviju obrazovanje i podstaknu sve delove društva, kako bi eliminisali predrasude, stereotipe i svaki oblika diskriminacije.
Međunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije Ujedinjene nacije proglasile su praznikom 1966. godine, u znak sećanja na 21. mart 1960 godine, kada je u Južnoafričkoj Republici ubijeno 69 ljudi, koji su demonstrirali protiv aparthejda.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.