BRISEL – Bivši ministri spoljnih poslova, funkcioneri i bivši poslanici zemalja regiona uputili su pismo zvaničnicima evropskih institucija i NATO-a u kome apeluju da se uključe u aktivni politički dijalog sa različitim političkim i društvenim akterima u, kako je navedeno, aktuelnoj krizi u Crnoj Gori i da pomognu u obezbeđivanju mirnog rešenja.
U pismu upućenom predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, predsednici EK Ursuli fon der Lajen i generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu u kome izražavaju svoju zabrinutost zbog nedavnih dešavanja u Crnoj Gori navodi se da će pretvaranje da se ništa ne dešava imati strašne posledice po Crnu Goru i region.
„Posebno je važno primetiti i suprotstaviti se novim pokušajima da se politički slaba vlada Crne Gore podvrgne uticajima protiv NATO-a i EU“, navodi se u pismu.
U pismu koje su potpisali bivši ministri spoljnih poslova Albanije, Severne Makedonije, Hrvatske, BIH Ditmir Bušati, Emil Kirjas, Vesna Pusić, Zlatko Lagumdžija, kao i bivši ministar privremenih institucija u Prištini Enver Hodžaj navodi se da dešavanja oko ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija nemaju ništa sa verskim pitanjima, al ičak ni sa političkim ili ideološkim.
„Oni su više manifestacija sukoba sila koje smatraju da Crna Gora ne bi trebalo da bude nezavisna država i onih koji smatraju da treba da ostane nezavisna“, navodi se u saopštenju koje su potpisali i bivši slovenmački ministar odbrane Roman Jakič i bivši poslanik u Skupštini Srbije Žarko Korać.
„Pošto smo svi proživeli balkanske ratove devedesetih, ne možemo a da ne uočimo alarmantne sličnosti između događaja u današnjoj Crnoj Gori i događaja koji su doveli do tih ratova pre 25 do 30 godina. Crna Gora nije zemlja sa velikim brojem stanovnika, ali je strateški veoma važna za stabilnost JI Evrope, možda čak i cele jadranske regije“, navodi se u pismu.
Dodaje se da bivša crnogorska vlada može da se kritikuje na više nivoa, ali da uprkos tome veruje u nezavisnu Crnu Goru kao članicu NATO saveza i sa budućnošću u EU.
„Njihovi najagresivniji kritičari su iz redova ljudi koji odbacuju samu državnost i političku nezavisnost Crne Gore. Višegodišnje odugovlačenje procesa pristupanja EU zemljama Zapadnog Balkana podstiče instinkte i postupke koji podsećaju na gorku prošost“, navodi se u pismu.
Dodaje se i da ne morate da budete specijalista za istoriju Balkana da bi znali da svi pokušaji promene granica u regionu prate ratovi, patnja ljudi i nezamislive tragedije, kao i da je još jedan otvoreni konflikt poslednja stvar koja treba svetu i Evropi.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.