Sekretar Evroatlantskog saveta Severne Makedonije Ilija Džugumanov ocenio je da su dezinformacije i propaganda „sasvim realno oružje kojim se danas vodi rat“, te da čine gradjane zbunjenim i nesposobnim da se pravilno informišu.
On je u emisiji „Utrinski pečat“ kazao da je sve više statističkih podataka koji govore da se medijska pismenost u zemljama EU, a posebno na Balkanu, uključujući S. Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru, smanjuje, objavio je Demostat.
Kazao je da je takvo stanje prvenstveno posledica pojačane kampanje dezinformisanja, koja je porast doživela sa pandemijom korona virusa, ali, kako je dodao, „posebno sada sa ratom u Ukrajini“.
„U tom kontekstu, verujem da brzina kojom se današnje dezinformacije šire digitalnim platformama i onlajn medijima utiče na građane, čineći ih još zbunjenijim i nesposobnim da se pravilno informišu“, rekao je Džugumanov.
Prema njegovim rečima, određeni deo medija u Severnoj Makedoniji podložan je dezinformacijama pojedinih medija i pojedinaca koji promovišu interese Moskve.
On je, osvrnuvši se na to kako se taj problem suzbija na Balkanu, istakao da su sve zemlje koje potiču iz postkomunističkog režima najpodložnije ruskoj propagandi.
Prema Džugumanovu, to je prvenstveno zbog kulturoloških sličnosti koje su ove zemlje imale sa Rusijom u prošlosti.
„Imamo prilično intenzivnu saradnju poslednjih godina sa svim evroatlantskim savezima iz regiona, posebno sa Srbijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Albanijom“, rekao je on.
Džugumanov je napomenuo da stanovništvo u Srbiji, prema istraživanju Demostata i Evroatlantskog saveta Srbije, pokazuje da je medijski prostor u zemlji neutralniji, jer je, kako je dodao, ta zemlja neutralna država i informacije dolaze i sa Istoka i sa Zapada.
„Istovremeno, živimo u demokratskom društvu u kojem su naše zemlje odlučile da stave izvesnu cenzuru na medije iz Moskve, što je za mene opravdana odluka. Međutim, Srbija, kao vojno neutralna zemlja, to nije učinila, a u tome su, između ostalih, učestvovali i ruski mediji“, rekao je on.
Dodao je da „to građanima Srbije daje širi spektar dostupnih informacija sa svih strana“, koje, kako je ukazao, u međuvremenu koristi Kremlj za promociju svojih narativa i politike upravo preko ruskih medija u susednoj Srbiji“.
Prema rečima Džugumanova, potrebno je raditi na razvoju digitalnih veština kod građana, a posebno kod mladih.
On je dodao da tu spada uvođenje medijske pismenosti u formalno i neformalno obrazovanje kako bi se povećalo znanje, svest i razumevanje građana o načinima suprotstavljanja lažnim vestima, narativima dezinformacija, propagandi i teorijama zavere.
„Bolja komunikacijska strategija svih državnih institucija, posebno u kriznim vremenima, u cilju pravovremenog i tačnog informisanja. To bi ograničilo prostor za širenje dezinformacija“, rekao je on.
Džugumanov smatra da je potrebna bliža saradnja i centralizovan pristup državnih institucija, domaćih i međunarodnih NVO i organizacija u borbi protiv savremenih digitalnih pretnji.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.