LONDON – Mađarska vlada planira da stavi istraživačku mrežu Akademije nauka pod svoju kontrolu, što su naučnici u zemlji i svetu okarakterisali kao napad na akademske slobode bez presedana.
Prema pisanju britanskog Gardijana, desničarska, antimigraciona vlada Viktora Orbana pojačala je kontrolu nad brojnim sektorima društvenih nauka od 2010. godine, uključujući finansijski pritisak na nezavisne medije, oporezivanje nevladinih organizacija koje se bave problemom migracija i centralizovanje istorijskih istraživanja.
Ipak, najupečatljivije je bilo primoravanje Centralnoevropskog univerziteta, institucije koju finansira mađarsko-američki finansijer i filantrop Džordž Soros, da neke od svojih delatnosti premesti u Beč, posle duge borbe sa vladom.
Državna Akademija nauka izgleda da je postala nova meta državne kontrole, piše list i navodi da su članovi Akademije istaknuti naučnici i intelektualci, zajedno sa istraživačkom mrežom koja se sastoji od 15 instituta i 150 istraživačkih grupa, odnoso oko 3.000 naučnika.
Plan vlade je da odvoji ove institute od glavne Akademije i postavi upravni odbor u kome bi ona imenovala većinu delegata, a o zakonu koji bi 1. septemra trebalo da stupi na snagu trenutno raspravlja Parlament, kojim dominira Obranova stranka Fides.
Zvaničnici mađarske vlade navode da vlada ima pravo glasa u korišćenju državnih finansija.
„Akademija nauka je suverena institucija, ali nije nezavisna od nacionalnih interesa. Očigledno je da ona mora da radi istraživanja u oblastima koji su važni za budućnost države. Očito je da moraju da istražuju u oblastima i po direktivama koje su važne iz ugla buduće kompetetivnosti države“, izjavio je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto na prošlonedeljnoj konferenciji u Bratislavi.
Sa druge strane, naučnici tvrde da je ovaj potez odmazda za kritiku koju istraživači društvenih nauka upućuju Orbanovoj vladavini.
„Nikada se nismo plašili da kritikujemo vladu, ukoliko istraživanja pokažu problematičnu politiku. Neliberalna vlada je već reorganizovala mnoge sektore i jasno je da se ovaj napad na akademiju uklapa u lanac događaja“, izjavila je koordinatorka istraživanja na Akademiji Emese Silađi.
Prema njenim rečima, većina zaposlenih u Akademiji je protiv ove odluke i iskoristiće „svaku moguću opciju“ u pokušaju da je spreče.
Mađarski ministar trgovine i privrede Laslo Palković ranije je kritikovao Akademiju zbog „zastranjivanja u politiku“.
„Njihov posao je da daju naučne savete i preporuke. U nekim slučajevima Akademija je išla u pravcu političkih aktivnosti što nije njihov zadatak“, rekao je on.
Matematičar i predsednik Akademije Laslo Lovas rekao je da vlast ne razume ulogu društvenih nauka, jer je kritika prema vlasti opravdana ukoliko istraživanja pokažu da je vladina politika loša.
„Istraživanja u sociologiji, ekonomiji i političkim naukama mogu da kritikuju određenu politiku i vlada bi trebalo da ih sasluša“, rekao je Lovas.
Predsednik Evropske federacije akademija nauka Antonio Loprieno izjavio je da mađarski zakon, očigledno, ima za cilj da vladi pruži „neprikladan nivo detalja“ i kontrolu nad istraživanjima.
Prema njegovim rečima, takvi potezi vlade su bez presedana u jednoj zemlji EU i zabrinjavajući znak onoga što bi druge vlade mogle da preduzmu.
„Do sada to ne vidimo nigde drugo, ali bi se moglo desiti da u zemljama koje se kreću prema populističkim vladama, gde postoji zanemarivanje nauke, univerziteti i instituti postanu mete“, rekao je on.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.