Haški tribunal pozvao je Srbiju da se izjasni o zahtevu tužiteljke u procesu protiv članova Srpske radikalne stranke, optuženih za nepoštovanje suda, da joj se dostave zapisnici na osnovu kojih je Viši sud u Beogradu odbio da optužene izruči Tribunalu.
Kako je danas objavljeno iz Haga, raspravno veće je, 17. jula, dalo vlastima u Beogradu rok od tri nedelje da izlože svoj stav o zahtevu tužiteljke.
Tribunal već dve godine i po godine traži od vlasti Srbije da uhapse i izruče zvaničnike SRS Petra Jojića i Vjericu Radetu, koje je optužio da su da su uticali na svedoke u haškom procecu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.
Trećeoptuženi radikal Jovo Ostojić nedavno je umro u Srbiji.
Šešelj je prvostepenom presudom Tribunala, u martu prošle godine oslobodjen krivice za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Tužilaštvo je na tu presudu uložilo žalbu, a pravosnažna presuda se očekuje. Od novembra 2014, Šešelj je na privremenoj slobodi u Srbiji.
Nalog za hapšenje radikala, optuženih za nepoštovanje suda, Tribunal je vlastima u Beogradu uputio u januaru 2015.
S proleća prošle godine, Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučio je, medjutim, da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje troje radikala, zato što zakon Srbije o saradnji s Haškim tribunalom predvidja obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i za nepoštovanje suda.
Upravo zapisnike s tih zasedanja beogradskog suda, na osnovu kojih je doneta odluka da Srbija nije obavezna da izruči Jojića i Radetu, sada traži haška tužiteljka Dajana Elis (Diana Ellis).
U današnjem dokumentu Tribunala piše da je tužiteljka Elis 25. maja i 5. juna ove godine tražila od vlasti Srbije zapisnike s „dva zasedanja“ Veća za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, na kojim su 18. maja 2016. učestvovali i optuženi.
Tužiteljki Elis, kako piše u dokumentu Tribunala, na prvi zahtev odgovorio je predstavnik beogradskog Višeg suda, ali samo u vezi sa „formalnostima“ oko tog zahteva.
Na njeno drugo pismo iz Beograda nije stigao nikakav odgovor.
Tužiteljka je zatim, 7. jula, zatražila pomoć raspravnog veća Tribunala radi pribavljanja zapisnika sa zasedanja beogradskog suda.
Veće predsedavajućeg Alfonsa Orija (Alphons Orie) uputilo je deset dana kasnije poziv vlastima i pravosudju Srbije da se o tom zahtevu izjasne.
Tribunal je 5. oktobra 2016. izdao medjunarodni nalog za hapšenje Jojića, Radete i Ostojića, ocenjujući da je zvanični Beograd nekoliko puta odbio da postupi po nalogu suda, uhapsi i u Hag izruči troje radikala,
Na zahtev Tribunal, Interpol je, krajem aprila ove godine, za optuženim radikalima raspisao „crvene poternice“.
Haški tribunal je Srbiju nekoliko puta prijavio Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u slučaju članova SRS.
Predsednik Tribunala Karmel Adjijus (Carmel Agius) pozvao je Savet bezbednosti da „preduzme mere neophodne da se obezbedi povinovanje Srbije nalozima Tribunala, u skladu sa njenim obavezama“.
Sudija Adjijus i glavni tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz) odbacili su pritom argumentaciju beogradskog suda, podsećajući da su isti sudija i sud, prethodnih godina, u sličnim slučajevima, donosili odluke o izručenju optuženih za nepoštovanje suda.
Naveli su primer još jednog člana SRS LJubiše Petkovića, koji je bio izručen iz Srbije i u Hagu osudjen na tri meseca zatvora zbog nepoštovanje Tribunala.
Reagujući na odluku beogradskog suda, i raspravno veće Tribunala je protumačilo da je Srbija obavezna da saradjuje i izruči optužene za nepoštovanje suda i po statutu Tribunala i po sopstvenom zakonu o saradnji sa medjunarodnim sudom.
Argumentaciju kojom se poslužio Viši sud u Beogradu ranije je upotrebila Francuska kada je odbila da Tribunalu izruči svoju državljanku Florans Artman (Florence Hartmann), koja je bila osudjena na sedam dana zatvora zbog objavljivanja poverljivih odluka suda iz procesa Slobodanu Miloševiću.
Artman, bivša portparolka glavne tužiteljke Karle Del Ponte (Carla), na kraju je, ipak, bila uhapšena u Hagu na dan izricanja presude Radovanu Karadžiću, u martu prošle godine, i izdržala je dve trećine sedmodnevne kazne zatvora, posle čega je puštena na slobodu.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.