ZAGREB – Srpsko narodno veće (SNV) danas je u izjavi sećanja povodom godišnjice „Oluje“ istaklo da posle 23 godine očekuje da hrvatsko-srpski ratovi iz 20. veka ustupe mesto mirnodopskoj, nemanipulativnoj i dijaloškoj kultura mira.
„Očekujemo da se izgrađuje kultura mira u kojoj će za svako stradanje biti mesta, a u kojoj neće biti mesta ni za koju ideologiju ili politiku koja je dovela do tih stradanja, do tih zločina. Posebno to očekujemo od Hrvatske i Srbije, njihovih državnih politika“, navodi se u izjavi koja je danas pročitana u centrali SNV u Zagrebu.
Navodi se da nastavak ratnih i manipulativnih politika sećanja šteti i Hrvatima i Srbima, a vređa sve one koji istinski saosećaju sa svakim stradalnikom, svakom žrtvom i njihovim potrebama za mirom.
U izjavi sećanja, koju je potpisao predsednik SNV Milorad Pupovac, podseća se da je od završetka rata u Hrvatskoj prošlo 23 godine, a da su njegove razorne posledice još uvek vidljive kako u „fizičkom stanju mnogih naselja, demografskoj slici mnogih krajeva i uništenoj ekonomiji“.
„Duh rata gotovo nikako ne ustupa mesto duhu mira u javnim i privatnim odnosima, u našoj zemlji i njenim odnosima s drugim zemljama“, ocenjuje se u izjavi SNV u kojoj se ukazuje i na štete koje ono proizvodi u međuetničkim, unutarpolitičkim i međudržavnim odnosima.
Navode i da je pre šest godina, nakon oslobađajućih presuda haškog suda, general Ante Gotovina poručio da je rat završio i da se treba okrenuti životu u miru.
Kako se podseća, u tim je presudama sud pobrojao i dokazima potvrdio niz zločina koji su se dogodili za vreme i nakon Oluje -ubistva, etničko čišćenje, sistematsku pljačku, uništavanje imovine i ometanje povratka izbeglica, a Hrvatska se obavezala da će kazniti njihove počinioce.
„To se do danas nije dogodilo i nije izgledno da će se dogoditi. Time se ozbiljno smanjuju šanse za njezino skoro suočavanje s vlastitim ratnim putem i ratnim politikama, kao i šanse za promenu ratne retorike, a time i za pomirenje u pravdi i odgovornosti“, navodi se u izjavi.
Od 1991. do danas, podsećaju, Hrvatska ima gotovo pola miliona stanovnika manje, od toga skoro 400.000 stanovnika srpske nacionalnosti, a da je samo za vreme Oluje izbeglo oko 200.000 Srba.
„Svest o toj činjenici, a da o savesti ne govorimo, u društvu ne postoji ni danas. Izbegli se ne spominju ni u jeku međusobnih optužbi za to ko je kriv za „iseljavanje Hrvatske“. Oni se ne računaju kao demografski gubitak, baš kao što se njihovi krajevi ne tretiraju kao krajevi istinske državne brige“, navode u SNV.
Kako kažu referendumske kampanje (poput ne tako davne antićirilične kampanje) koje se u različitim oblicima vode protiv pripadnika nacionalnih manjina, posebno protiv srpske manjine, ne samo da ne doprinose jačanju duha mira nego jačaju stigmatizaciju i netoleranciju, karakteristične za duh rata.
„Prisustvo početkom 90-ih oživljene i tokom rata tolerirane ustaške ideologije i njezino pojačano manifestovanje u različitim vidovima posljednjih godina ozbiljna su pretnja jačanju duha rata i slabljenju duha mira u Hrvatskoj“, navodi se u izjavi sećanja, saopšteno je iz SNV.
Prisustvo ustaške ideologije, a posebno njeno manifestiranje u vreme stradanja Srba tokom Drugog svetskog rata i stradanja u ratu 90-ih,kako kažu, produbljuju osećanje isključivanja i povređivanja, te izazivaju „duboke osećaje nespokoja“.
„Teško je, a ponekad i nemoguće, na miru se sećati stradanja u atmosferi i uz poruke koje obnavljaju stare i stvaraju nove strahove“, navodi se u izjavi.
Komemorativnoj sednici na kojoj je pročitana izjava sećanja prisustvovali su mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, predstavnici ambasade Srbije u Hrvatskoj na čelu s ambasadorkom Mirom Nikolić, predstavnici organizacija i institucija Srba u Hrvatskoj, prijatelji i saradnici SNV-a.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.