ZAGREB – Ispadanje Miroslava Škore iz drugog kruga predsedničkih izbora, a ulazak Kolinde Grabar Kitarović, znači da je predsednik HDZ Andrej Plenković dobio prvu rundu, ali je pred njim još borbi do kraja meča, piše zagrebački Jutarnji list.
O tome zašto je za Plenkovića mnogo bolje da Kolinda Grabar Kitarović izgubi izbore od Milanovića nego od Škore, novinarka Ivanka Toma piše da je već sama njegova kandidatura za predsednika države u sebi sadržavala nameru razbijanja, ako ne i potpunog preuzimanja HDZ.
Krajnja desnica, čiji je Škoro predstavnik, osetila je u mandatu Tomislava Karamarka na čelu HDZ priliku da se preko ove etablirane stranke, koja ima najmasovnije članstvo i najveću podršku birača, domogne vlasti.
Njima nikako ne odgovara Andrej Plenković i ne prestaju pokušaji da ga, ili svrgnu s čela stranke, ili na drugi način preuzmu kontrolu, piše Toma.
Da je Škoro uspeo da uđe u drugi krug sa Zoranom Milanovićem etablirao bi se kao autentični predstavnik konzervativnije Hrvatske koji se bori protiv levog kandidata.
To bi, ukazuje, bio veliki poraz za Plenkovića i aktualno rukovodstvo stranke, i teško bi se od njega oporavio do parlamentarnih izbora.
Pitanje je, međutim, dodaje, koliki Škoro politički kapital može poneti sa podrškom 24,4 posto birača koji su mu dali glas u prvom krugu.
Deo političkih analitičara bio je na stavu da je Škorina kampanja za predsedničke izbore zapravo priprema za skore parlamentarne, na kojima bi desnica desnija od HDZ-a s njegovim zamahom mogla ostvariti takav rezultat da ubuduće više niko bez njih ne bi mogao da formira vladu.
Teoretski je to moguće, ali ipak malo verovatno, za šta postoji više razloga, piše Toma i dodaje da prvi polazi od toga da su ovo predsednički izbori u kojima građani pre svega gledaju osobu, pojedinca kojem će dati glas.
Da bi Škoro politički kapital iz predsedničkih izbora mogao preneti u parlamentarne, morao bi i dalje da bude u prvome planu – dakle, da bude lider stranaka koje su ga sada podržavale.
To je, pak, nezamislivo, tvrdi autorka te dodaje da je teško zamisliti da bi Hrvoje Zekanović ili Pero Kovačević sami sebe stavili u drugi plan, a još manje da bi to učinio čelnik Mosta Božo Petrov.
Koliko se popularnost koju je neko stekao na predsedničkim izborima lako istopi, najbolje pokazuje primer bivšeg predsednika Ive Josipovića, podseća ona.
Škoro, naravno, ne mora nakon ispadanja već u prvome krugu predsedničkih izbora nestati s političke scene, kaže Toma i dodaje da on i dalje može ostati na njoj kao bitan igrač, ali teško na liderskoj poziciji. Može nastaviti tamo gde je pobedio Andreja Plenkovića, a to su slavonske županije u kojima HDZ ima vlast, ali većina birača 22. decembra na glasačkom listiću nije zaokružila ime njihove kandidatkinje Kolinde Grabar-Kitarović, već Škoru.
Škoro je, kaže, pokazao da Plenković nema pravu kontrolu nad dobrim delom HDZ-a, i to u svim slavonskim županijama sve do Virovitice.
„Ali, za Plenkovića i rukovodstvo HDZ još je opasniji podatak da je Škoro u gradu Zagrebu dobio čak 4,5 posto više glasova od Kolinde Grabar-Kitarović. Taj podatak pokazuje da nema kontrolu nad zagrebačkim HDZ-om, a upravo je taj zagrebački HDZ, koji je dopustio da Škoro pobedi njihovu kandidatkinju, u čvrstom političkom savezu s Milanom Bandićem, bez kojeg Plenković nema većinu u Saboru“, zaključuje autorka.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.