SKOPLJE – Građani Makedonije danas se na referendumu izjašnjavaju o tome da li podržavaju sporazum između Skoplja i Atine o promeni imena te bivše jugoslovenske republike, koja bi se, ako glasanje uspe, ubuduće zvala Republika Severna Makedonija, čime bi se, takođe, podržale težnje ove zemlje za ulazak u EU i NATO.
Naime, 1.806.336 građana, koliko ih je upisano je u birački spisak izjašnjavaće se na pitanje „Da li ste za članstvo u EU i NATO, uz prihvatanje sporazuma o imenu između Republike Makedonije i Grčke?“.
Gotovo tri decenije od spora sa Grčkom, koja je kočila evroatlantske integracije Makedonije zbog imena, ta zemlja je na političkoj prekretnici, a referendum se odvija u atmosferi političkih podela, koje je ovaj sporazum još više produbio.
Koliko su otvorene te podele pokazao je i nedavni incident u UN, kada je predsednik Makedonije Đorđe Ivanov, koji je kritikovao visoke zvaničnike SAD i EU zbog podrške referendumu, pozvao svoje sunarodnike na bojkot glasanja, posle čega je pomoćnik šefa diplomatije Makedonije Andrej Žernovski napustio salu.
Predstavnici aktuelne vlasti su u kampanji pozivali građane da se izjasne „za“, a najuticajnija opoziciona VMRO-DPMNE, koja je sve vreme bila veoma neodređena pozvala je građane da glasaju prema svojoj savesti, a sa sličnom porukom se oglasila i kanonski nepriznata Makedonska pravoslavna crkva.
Osnovna poruka aktuelne vlasti je da se građani na referendumu, odlučuju da li žele da žive u (samo) izolaciji ili će sebi osigurati svetlu i izvesnu evroatlantsku budućnost kroz članstvo u EU i NATO.
I dok je premijer Zaev, koji je i lider vladajuće SDSM, optimista i veruje u uspeh referenduma jer, kako kaže, građani donose mudre odluke jer vole svoju otadžbinu, snose odgovornost za svoju decu, opoiziconi lider, Hristijan Mickoski, smatra da da će većina pristalica i članova VMRO-DPMNE na referendumu glasati „protiv“ ili biti uzdržana, jer, kako kaže, stav te stranke o referendumu je jasan.
Dao bi, kazao je, sve od sebe da građane ubedi da se izjasne „protiv“ da se referendumsko pitanje odnosi samo na sporazum sa Grčkom, ali, ističe, njegova stranka VMRO-DPMNE nije protiv ulaska Makedonije u EU.
Ne treba zaboraviti da opoziciona konzervativna VMRO-DPMNE, koja je 11 godina bila na vlasti i koja je pobednica poslednjih parlamentarnih izbora uvek ima veliki uticaj među građanima Makedonije.
Referendum je raspisan kao konsultativni, odnosno neobavezujući, a biće uspešan ako na njega izađe više od 50 odsto građana upisanih u birački spisak (50 odsto + 1).
Ukoliko referendum bude uspešan i većina, 50+1 se na referendumu izjasni „za“, Makedonija bi već naredne godine mogla da postane 30-ta članica NATO, kao i da ubrzo dobije datum za otvaranje pregovora o članstvu u EU.
Pored jednog dela unutrašnjih faktora, ključni izazov uoči referenduma za Makedoniju je predstavljalo javno protivljenje Rusije makedonskom članstvu u NATO.
Međutim, na tvrdnje zapadnih međunarodnih zvanicnika da će Rusija pokušati da obesmisli makedonski referendum, premijer Zaev je u više navrata rekao da nema takve informacije, te da je Rusija prijatelj Makedonije, koja se javno protivi njenom priključenju NATO, ali da će oni, uprkos tome, istrajati na tom putu.
Makedonski analitičari ocenjuju, međutim, da aktuelna vlada i premijer Zoran Zaev, izuzimajući Rusiju, imaju najsnažniju međunarodnu podršku, kakvu nije imala nijedna vlada u regionu od raspada SFRJ.
To je, navode, vrlo važna činjenica, koju je potrebno iskoristiti kako bi Makedonija, ali i ceo region konačno krenuli napred.
Većina analitičara smatra da bi bojkot referenduma bio jedna vrlo nezrela opcija koja bi mogla izazvati katastrofalne posledice za budućnost Makedonije, deo njih skreće pažnju na to da je građanima postavljeno zbunjujuće pitanje, jer nije jasno da li se oni pozivaju da glasaju za ulazak u EU i NATO ili za promenu imena, odnosno zašto je „tako osetljivo pitanje“ skriveno u formulaciji „sporazum sa Grčkom“.
Inače, zapadni zvaničnici su referendumu pružili svesrdnu podršku, nudeći Makedoncima članstvo u NATO i pregovore za ulazak u EU, a od početka ovog meseca su s takvim porukama i pohrlili u Skoplje.
Tako je nemačka kancelarka Angela Merkel posetila makedonsku prestonicu kako bi podstakla ohrabrila građane da podrže sporazum sa Arinom u cilju rešavanja spora oko imena.
Podržavajući referendum, u Skoplju su se obreli i austrijski kancelar, šef diplomatije Luksemburga, generalni sekterar NATO i americki senator Ron Džonson, a tamo su boravili i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Ves Mičel.
Prilikom svoje posete Makedoniji, komesar EU za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han poručio je da je uveren u pozitivan ishod predstojećeg referenduma.
U Makedoniji je boravio i američki ministar odbrane Džim Matis, koji je naglasio je da Rusija pokušava da se umeša u referendum o sporazumu Atine i Skoplja.
S druge strane, ruski ministar spoljnih poslova Segej Lavrov posetio je region i tom prilikom negirao navode o umešanosti Rusije u makedonski referendum, istakavši da je njegova zemlja protiv nametanja „veštačkog izbora“ zemljama Balkana, koje su prisiljene da se izjasne da li su „sa Zapadom ili sa Rusijom „.
Šef NATO Jens Stoltenberg jasno je Makedoncima stavio do znanja da istorijski dogovor Skoplja i Atine o rešavanju spora oko imena te bivše jugoslovenske republike otvara mogućnost za ravnopravno članstvo Makedonije u međunarodnoj zajednici, uključujući i ravnopravno članstvo u NATO.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.