Uporedo sa sve intenzivnijim kontaktima Srbije i Rusije učestalije su i tvrdnje sa Zapada o štetnom uticaju Rusije u regionu. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov to objašnjava govoreći da su SAD i pojedine zapadne zemlje opsednute idejom da još jednom zagospodare Balkanom.
Profesor Fakulteta za diplomatiju i bezbednost Dušan Proroković kaže da sve dok je Zapad mogao da dominira nije se mnogo obazirao na prisustvo drugih na Balkanu, ali kako sada uticaj nezapadnih aktera raste, pada i uticaj Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.
„Deo ove reakcije i kampanja koje se dobro plaćaju i pripremaju ovih nedelja pre bih podveo pod frustriranost, kako Vašingtona, tako i Brisela, nego kao težnju za nekom novom dominacijom. Kada jednom izgubite tempo u predlaganju političkih rešenja i kontrolu nad određenim regionom, ona se vrlo teško ponovo uspostavlja. Gotovo je nemoguće to učiniti samo propagandom, bilbordima i načinima kako su to zapadne struktura navikle da rade“, kaže Proroković.
Povodom zapadnih spekulacija da Rusija želi da osujeti evrointegracije regiona, Sergej Lavrov je ponovio više puta izrečenu poruku Moskve da nema ništa protiv da zemlje regiona postanu deo evropske i ekonomske integracije, jer je to geografski prirodno. Šef ruske diplomatije dodaje da se Rusija nada da će negde u budućnosti taj ekonomski prostor zahvatiti i preostali deo Evroazije.
Komentarišući ovu izjavu, sagovornik Sputnjika ocenjuje da Rusija na ovaj način ostavlja otvorena vrata za popravljanje odnosa Briselu. Evroazijska integracija je, ističe on, dugoročna strategija Rusije. Evroazijska unija predstavlja pandan EU, u tom kontekstu se donekle ostavljaju otvorena vrata za buduću saradnju i stvaranje kompatibilnog ekonomskog sistema koji bi funkcionisao od Lisabona do Vladivostoka, kaže Proroković.
„To nije baš u skladu sa tekućom politikom i okolnostima. Između Rusije i Evropske unije se vodi asimetrični ekonomsko-trgovinski rat, ali čini se da Rusija ima želju da radi sa EU nezavisno od dosadašnjeg oslanjanja Brisela na Vašington, da sa njom uđe u strateško partnerstvo i da broj nagomilanih tekućih problema postepeno rešava. Ruska strategija je, posmatrano i sa dugoročnog i sa kratkoročnog aspekta, vrlo jasna. Kako će i da li će uopšte biti implementirana, ostaje da se vidi. Nisam veliki optimista, pre svega zbog stanja u Evropskoj uniji i njene vojne povezanosti sa Sjedinjenim Američkim Državama“, kaže sagovornik Sputnjika.
On dodaje da ovim činjenicama treba dodati i prilično loše demografske trendove u ključnim evropskim zemljama, kao i vrlo maglovite procene o tome šta može da bude evropska perspektiva.
„Evropska unija od pre pet godina i ova danas nisu iste. Potrebne su vrlo hrabre odluke i rešenja o tome kako ona treba da izgleda u budućnosti, a tih odluka u ovom trenutku nema“, zaključuje Proroković.
Direktor ruskog Instituta za savremeni državni razvoj Dmitrij Solonikov podseća da SAD i EU nastavljaju da realizuju višedecenijsku politiku širenja svih vrsta uticaja na Balkanu, ali pre svega ekonomskog i vojnog.
„U tom smislu, stupanje Crne Gore u NATO doživljavam više kao deo promotivne kampanje Alijanse i pokušaj da se izvrši psihološki pritisak na druge zemlje, jer ne verujem da hrabri, ali malobrojni crnogorski vojnici stvarno mogu značajno da pomognu kolegama iz Bundesvera ili vojske SAD. Ali članstvo Crne Gore u Alijansi je važno pre svega kao instrument pritiska na druge balkanske zemlje, prvenstveno Srbiju, a onda i na Makedoniju. Dakle, svedoci smo da se uticaj NATO-a širi na teritorije koje nemaju nikakve istorijske veze sa Alijansom i idejama evroatlantskih integracija“, kaže Solonikov.
On dodaje da pretpostavlja da će preko Balkana NATO ponovo pokrenuti pitanje članstva Ukrajine, Gruzije, a možda u budućnosti i Azerbejdžana i Belorusije.
„Primer Crne Gore NATO će se koristiti za promovisanje evroatlantskih ideja i u drugim regionima“, zaključuje sagovornik Sputnjika iz Moskve.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.