Pretnja od velikosrpskog ekstremizma u Hrvatskoj je niska, jer ima mali broj simpatizera koji nisu direktno povezani s ekstremističkim velikosrpskim i četničkim, ujedno i proruskim, organizacijama u susednim državama, navodi se u izveštaju hrvatske Bezbednosno-informativne agencije (SOA) za 2022.
SOA, međutim, dodaje da on može da predstavlja pretnju javnoj bezbednosti u kontekstu lokalnih međuetničkih sukoba.
U najnovijem redovnom izveštaju objavljenom na sajtu hrvatske „tajne službe“ ocenjuje se da je Hrvatska stabilna i sigurna demokratija, a u delu izveštaja u kojem se analizira ekstremizam, ističe se da on u hrvatskom društvu, ni po jednoj osnovi nema značajnije uporište ili podršku, a time ni snagu ili potencijal za destabilizaciju nacionalne sigurnosti.
Ekstremne grupe imaju vrlo mali broj sledbenika, navodi SOA, ali i upozorava da se, kao ni za druge evropske zemlje, ne može „isključiti mogućnost pojedinačnih incidenata i nasilja od strane (samo)radikalizovanih pojedinaca“.
U tom kontekstu je navedeno i da je SOA u proteklom razdoblju detektovala i sprečila pokušaj pojedinaca s ekstremističkim stavovima da paravojno organizuju svoje sledbenike.
U delu izveštaja posvećenom situaciji na Zapadnom Balkanu analizira se i Srbija koja, kako se navodi, i dalje nastoji da balansira svoje međunarodne odnose između EU i Rusije, ali i Kine.
„Srpsko društvo od evropskog deli i izrazito snažan proruski sentiment koji je prisutan u srpskom političkom i medijskom prostoru, ali i u opštoj javnosti“, ukazuje SOA u izveštaju.
Srbija je, ocenjuje se, nastavila da koristi nestabilnosti u regionalnom okruženju za skretanje domaće i međunarodne pažnje s nerešenih pitanja srpske unutrašnje i spoljne politike, kao što je pitanje neuvođenja sankcija Rusiji.
U izveštaju se ocenjuje da je u skladu sa sopstvenim potrebama, Srbija „otvarala i eskalirala pojedina pitanja sa susednim državama destabilizujući regionalne i bilateralne odnose“.
„Pri tome se koristila kombinacijom političkih i medijskih pritisaka, kao i korišćenjem sigurnosnog i pravosudnog aparata koji su u Srbiji i dalje podložni uticaju politike“, navela je hrvatska „tajna služba“ u tom kontekstu navodeći podizanje optužnice protiv hrvatskih pilota zbog navodnih ratnih zločina u BiH 1995.
Ocenjuje se da takve postupke Srbija „zloupotrebljava i kao način pritiska na Hrvatsku“ i za skretanje pažnje u kontekstu nesprovođenja reformi u procesu pristupanja EU.
Uprkos najavljenoj relaksaciji odnosa prema Hrvatskoj, u izjavama srpskih političkih funckionera i u većini srpskih medija nastavila se „difamacija Hrvatske njenim prikazivanjem kao naslednice kvislinške NDH iz Drugog svetskog rata te plasiranjem narativa kojim se osporava legitimitet i legalnost oslobodilačkih operacija tokom Domovinskog rata što je posebno prisutno u vezi vojno-policijske operacije Oluja iz avgusta 1995.”
Takođe se navodi da Srbija i dalje promoviše koncept „srpskog sveta“ s ciljem širenja uticaja u drugim državama okruženja gde živi veći broj srpskog stanovništva, iako je, dodaje se, taj izraz u javnom prostoru redukovan posle ruskog napada na Ukrajinu zbog njegove sličnosti s konceptom „Ruskog sveta“.
SOA ocenjuje i da se napetosti u odnosima Beograda i Prištine zasad ne reflektuju u ozbiljnijem narušavanju bezbednosne situacije, iako su mogući bezbednosni incidenti, posebno na severu Kosova.
U osmom javnom godišnjem izveštaju SOA upozorava da Rusija svoj uticaj na Zapadni Balkan nastoji da projektuje prvenstveno preko Srbije i Republike Srpske, a u tom kontekstu pominje klubove Noćnih vukova i ruski portal RT Balkan.
Što se tiče BiH, i dalje je unutrašnja nestabilnost uzrokovana različitim pogledima konstitutivnih naroda oko budućeg ustavnopravnog uređenja BiH, dok je u Crnoj Gori društvo i dalje duboko podeljeno na patriotsku prozapadnu i na prosrpsku, ujedno i prorusku, struju.
Po pitanju organizovanog kriminala u izveštaju se navodi da posebno prednjače „srpsko-crnogorske“ kriminalne grupe koje sarađuju, ali se i sukobljavaju.
SOA je rusku agresiju na Ukrajinu izdvojila kao najznačajniji događaj koji bitno utiče na sve aspekte bezbednosne, političke, ekonomske i društvene situacije u Evropi.
U izveštaju je takođe navedeno da su ruske diplomate i članovi administrativno-tehničkog osoblja iz ruske ambasade u Zagrebu proterani u aprilu 2022, jer se veći broj njih bavio ilegalnim obaveštajnim radom.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.