Predstavnici školskih sindikata i hrvatske vlade danas su postigli dogovor o prekidu štrajka u hrvatskim školama koji je trajao od 10. oktobra.
„Postignut je kvalitetan kompromis i od sutra se prekida štrajk i kreće nastava“, izjavio je premijer Andrej Plenković posle sastanka sa sindikatima u sedištu vlade u Zagrebu.
Iako su Vlada i premijer od početka štrajka odbijali pregovore o zahtevu sindikata za povećanjem koeficijenta složenosti poslova za 6,11 odsto, kompromis koji su sindikati prihvatili podrazumeva rast koeficijenta, ali u tri etape – tri odsto od 1. decembra, jedan odsto od 1. juna 2020. i još dva odsto od 1. januara 2021. godine.
Rast koeficijenata odnosi se na nastavno osoblje, dok će nenastavno osoblje dobiti istovetno povećanje, ali kroz osnovicu i dodatke.
Osim materijalnih pitanja, paket obuhvata i usvajanje akcionog plana protiv nasilja u školama, ali i promene pravila o prosvetnoj inspekciji i ukidanje anonimnih prijava, što nastavici najčešće ističu kao probleme u svom radu.
Uz ovaj paket, Vlada je još ranije najavila da će u 2020. u tri etape povećati osnovicu za 6,12 odsto za sve zaposlene u državnim i javnim službama.
Premijer je rekao da će Vlada u četvrtak na sednici pristupiti izmeni uredbe o koeficijentima i istakao da je postignut kompromis na dobrobit dece, roditelja, nastavnika i normalnog funkiconisanja države.
On je dodao da će dani u štrajku biti plaćeni, ali da se u tom slučaju neće plaćati nadoknada propuštenih dana, kojih je zaključno s današnjim danom 16.
Plenković, medjutim, nije odgovorio na pitanje novinara je li ovo njegov poraz budući da je ranije odbijao razgovor o koeficijentima, pa je štrajk trajao skoro dva meseca.
Predstavnici sindikata izrazili su zadovoljstvo dogovorenim.
Jedan od čelnika sindikata Branimir Mihalinec rekao je da ovu ponudu vlade neće davati na izjašnjavanje članovima, jer obuhvata ono što su sindikati i tražili od početka štrajka.
„Ovo je dobro kompromisno rešenje s kojim smo postigli naš cilj, a to je nadoknada zaostajanja plata za ostalim platama u javnim službama od 6,11 odsto, koje smo razlomili u tri koraka“, rekao je Mihalinec.
Prethodna ponuda vlade o rešenju problema zaostajanja plata u obrazovanju kroz rast osnovice i dodatke, umesto kroz koeficijente, data je na izjašnjavanje i nastavnici i učitelji su je odbili s više od 90 odsto glasova, zbog čega se i pristupilo novom krugu pregovora.
Jedino je manji školski sindikat Preporod najavio da će i ovu ponudu dati svojim članovima na izjašnjavanje.
Ministarstvo obrazovanja ranije je preporučilo školama da dane u štrajku nadoknade skraćivanjem praznika i produženjem školske godine. S današnjim danom nastave nije bilo ukupno 16 dana.
Štrajk zaposlenih u osnovnim i srednjim školama trajao je od 10. oktobra kada vlada nije prihvatila zahtev školskih sindikata, odbijajući da uopšte pregovara o povećanju koeficijenata.
Posle cirkularnog štrajka, u okviru kojeg su se svakodnevno izmenjivale škole u štrajku, a samo su povremeno štrajkovale sve škole, od 19. novembra situacije je zaoštrena i usledila je potpuna obustava nastave do ispunjenja zahteva.
U okviru štrajka, nedavno je u Zagrebu u organizaciji školskih sindikata održan protest na kojem se okupilo više od 30.000 nastavnika, kao i gradjana koji ih podržavaju.
Oni su na skupu jasno istakli da žele da se njihov rad vrednuje kroz povećanje koeficijenta, ističući da je protest prevazišao početni zahtev i da pokazuje duboko nezadovoljstvo učitelja i nastavnika odnosom prema njima u poslednjih 20 godina.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.