Diskriminacija Roma je duboko ukorenjena u evropskim društvima i pred vladama je još dosta posla na unapredjenju njihovog položaja, ocenili su učesnici regionalne radionice „Diskriminacija Roma i antiromski stavovi na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“ koja je danas počela u Berlinu.
Radionica je deo projekta Saveta za regionalnu saradnju (RCC) „Integracija Roma 2020“ čiji je osnovni cilj da zvaničnici zapadnobalkanske šestorke i Turske zaduženi za pitanja integracije Roma bolje prepoznaju i razumeju problem diskriminacije.
Zamenik generalnog sekretara RCC Gazmend Turdiju rekao je za agenciju Beta da je reč o jednom od najvažnijih projekata njegove organizacije koji treba da pomogne vladama Zapadnog Balkana u prevazilaženju neprihvatljive razlike između romskog i neromskog stanovništva.
„Romska zajednica se i van Zapadnog Balkana suočava s diskriminacijom i očigledne su razlike izmedju romske i neromske populacije kad je reč o obrazovanju, stanovanju i zaposlenosti“, kazao je Turdiju.
On je dodao da prema kriterijumima iz Kopenhagena za članstvo u EU, nikakva diskriminacija nije prihvatljiva i da vlade moraju blisko da saradjuju s grupama koje su u nepovoljnom položaju kako bi smanjile ili eliminisale jaz izmedju Roma i drugih zajednica.
Iako je projekat „Integracija Roma 2020“ dao odredjene rezultate, navodi Turdiju, bavljenje problemima tek predstoji i sve vlade moraju još mnogo toga da urade po pitanju integracije Roma u društvo.
U obraćanju na početku radionice Turdiju je rekao da je „veoma važno da se formulišu odgovarajuće politike koje vode integraciji, a ne daljoj isključenosti Roma“.
Dodao je da će zvaničnici zemalja u takozvanom regionu proširenja EU – Zapadnom Balkanu i Turskoj, uskoro formirati radnu grupu koja do kraja godine treba da definiše minimum standarda i smernica za integraciju Roma.
Lider Centralnog saveta nemačkih Sinta i Roma Romani Roze rekao je agenciji Beta da se Romi Zapadnog Balkana suočavaju sa „veoma kompleksnom društvenom diskriminacijom“.
On je naveo da je veliki problem što obrazovni sistemi ne tretiraju Holokaust nad Romima u tim zemljama na odgovarajući način.
Predstavnik nemačkog Ministarstva spoljnih poslova za odnos s jevrejskim organizacijama i za pitanja Sinta i Roma Feliks Klajn kazao je da se o progonu Sinta i Roma pod nacistima i danas veoma malo zna i u Nemačkoj i Evropi i da se o tome često govori kao o „zaboravljenom Holokaustu“.
„Iako danas prepoznajemo genocid nad Sintima i Romima kao jedno od najmračnijih poglavlja naše istorije, još uvek se previše susrećemo s neznanjem i stereotipima“, naveo je.
Klajn je kazao da Berlinski Evropski institut za kulturu Roma i Sinta, koji će učesnici radionice posetiti večeras, ima veoma važnu ulogu jer dovodi u pitanje te stereotipe i klišee tako što pokazuje kulturna postignuća i identitet Roma.
On je dodao da je diskriminacija Roma duboko ukorenjena i u evropskom društvu i u Nemačkoj i da puno posla predstoji na popravljanju njihovog položaja, ali da ohrabruje što koalicioni sporazum o novoj Vladi Nemačke predvidja formiranje komisije koja će se boriti protiv diskriminacije Roma jer će to, kako je naveo, doprineti podizanju svesti.
„Kao što antisemitizam nije problem Jevreja, antiromski rasizam nije problem Roma, već je pitanje celog društva“, rekao je Klajn.
Dodao je da je potrebno premostiti ekonomsko-socijalni jaz izmedju romske i neromskih zajednica kada je reč o zapošljavanju, stanovanju, obrazovanju.
Direktorka nemačke agencije za borbu protiv diskriminacije Kristin Luders navela je da su Romi i Sinti najmanje poštovani od svih manjinskih grupa i da ih većina gradjana smatra drugačijim i tudjim, a da taj stav stvara preduslove za diskriminaciju i segregaciju.
To je vidljivo u svakodnevnim aktivnostima, dodala je, i navela kao primer zabrane ulaska u radnje, reakcije policije i izveštavanje medija.
Luders je rekla da osim desnice i neke stranke centra doprinose održavanju stereotipa o Romima, tretirajući ih kao problem koji treba rešavati.
„Tužno je da u 2018. godini Nemačka mora da formira komisiju koja će se baviti antiromstvom, ali je pozitivno što smo rešili da se time bavimo i stavimo antiromstvo u centar pažnje“, navela je.
Zvaničnici zapadnobalkanskih zemalja i Turske, danas su u okviru radionice izloženi „učenju na osnovu iskustva“, diskriminaciji u veštački stvorenim uslovima, kako bi razumeli kako se Romi osećaju u svakodnevnom životu.
Radionice u okviru projekta „Integracija Roma 2020“ okupljaju zvaničnike zemalja Zapadnog Balkana i Turske zadužene za pitanja obrazovanja, zaposlenosti, stanovanja i zdravlja romske populacije, zatim zvaničnike koji se bave problemom diskriminacije i predstavnike romskih organizacija.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.