Probleme sa kontrolisanjem mokrenja neki ljudi imaju povremeno, a neki često, usled raznih stanja. Nekontrolisano mokrenje stručno se zove urinarna inkontinencija, a popularno aktivna bešika. Ovaj zdravstveni problem obično nije bolan, ali je neprijatnan i za žene i za muškarace.
Stručnjaci sa klinike „Mejo“ ozbiljno su se bavili ovim problemima i sistematizovali znanja i iskustva u dijagnostici i lečenju.
Način života i određene pića, hrana i lekovi mogu da stimulišu bešiku i utiču na češće mokrenje, pa i na nekontrolisano mokrenje. Uzroci nekontrolisanog mokrenja mogu biti prolazne infekcije, ali i neke bolesti i stanja mokraćnih organa i organa za varenje.
Faktori rizika
Najčešći faktori koji povećavaju rizik od razvoja nekontrolisanog mokrenja:
Pol – žene imaju veće šanse za nekontrolisano mokrenje ili stres inkontinenciju. Trudnoća, porođaj, menopauza i ženska anatomija – mogu povećati rizik od nekontrolisanog mokrenja. Međutim, i muškarci koji imaju problem sa prostatom imaju i povećan rizik od pojačanog nagona za mokrenjem i nekontrolisanog mokrenja.
Godine – što su stariji, mišići bešike i mišići mokraćnih kanala postaju slabiji. Promene sa godinama smanjuju mogućnosti bešike da zadrži mokraću i povećavaju šanse za nekotrolisano oslobađanje urina (nekontrolisano mokrenje).
Gojaznost – prevelika težina povećava pritisak na bešiku i okolne mišiće, čini ih slabijim i omogućava urinu nekontrolisano curenje tokom pričanja, smeha, kašlja i kijanja.
Druge bolesti – neurološke bolesti ili dijabetes mogu da povećaju rizik od nekontrolisanog mokrenja.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.