Porodica žene iz Južnobačkog okruga, koja je zaražena HIV virusom prilikom transfuzije, i u međuvremenu preminula, zvanično – od posledica osnovne, maligne bolesti – raka pankreasa, pozvala je u utorak, posredstvom advokata, nadležne da se izjasne o ovom slučaju, a novosadskog tužioca da ispita da li je bilo propusta. Iako, bar zasad, ne najavljuje tužbu, porodica optužuje da im je tek dva dana posle sahrane saopšteno da je žena zaražena krvlju višestrukog dobrovoljnog davaoca, za kojeg se kasnije ispostavilo da je HIV pozitivan. U Ministarstvu zdravlja tvrde da je sve urađeno po protokolima, a da je HIV prenet zbog tzv. efekta prozora, odnosno vremena kada se virus, iako je u telu, ne prepoznaje u krvi, ali kažu da su spremni, ako to porodica bude tražila i za vanredni nadzor, pa i za veštačenje.
Dobrovoljni davalac krv je dao u aprilu. Kada je tačno žena, lečena u Sremskoj Kamenici, primila transfuziju, nije poznato, a preminula je 27. oktobra.
– Utvrđeno je da nema propusta u radu službe transfuzije – kaže dr Radmila Jovanović, direktorka Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine. – Jednostavno, davalac je serološki bio negativan i krv je iskorišćena.
Kasnije je od pacijentkinje koja je primila njegovu krv uzet uzorak i rezultat je bio pozitivan na HIV.
Ovaj slučaj, iako je i 2004. ustanovljeno da su jedna beba lečena u „Tiršovoj“ i jedna odrasla osoba, takođe, zaražene virusom HIV krvlju dobrovoljnog davaoca, kod mnogih je pobudio sumnju u transfuziju. Rizik od primanja tuđe krvi uvek postoji, a dr Olivera Savić iz Instituta za transfuziju krvi tvrdi da je testiranje derivata krvi kod nas bezbedno isto koliko i u svetu. Testovi ne mogu da otkriju virus u krvi četiri do šest, a neki i do 12 nedelja od infekcije.- Od trenutka zaraze do pojave antitela u krvi postoji period od četiri do 12 nedelja, i to je tzv. period prozora u kojem neka osoba jeste zaražena i jeste infektivna, ali dosad poznatim metodama ne može da se otkrije prisustvo virusa u krvi davaoca – kaže dr Savić.
Test na HIV je jedan od rutinskih prilikom analiza krvi dobrovoljnjnih davalaca. Kod nas je zakonski uveden u praksu 1987, a krv se još testira na hepatitis B i C, i sifilis.
– Krv svakog davaoca, bilo da prvi ili 50. put donira krv, testira se po svim standardima – kaže dr Jovanović, prenose Novosti.
Zbog tehničkih ograničenja testova, transfuziju bezbednom čini samo iskrenost davaoca, odnosno njegova sposobnost da neko ponašanje prepozna kao rizično i da to prijavi transfuziološkoj službi.
Namerno širenje zarazne bolesti kao što je HIV zakonom je okarakterisano kao krivično delo, a sankcija za odgovornog može da bude do pet godina zatvora, dok oštećeni ima pravo na nadoknadu štete u visini od 200.000 dinara.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Tako je to je kada pišu oni koji ni elementarne stvari ne znaju a žele da naprave SLUČAJ. Davalac nije uopšte morao da zna da boluje od HIV-a. Ni onaj koji je administrirao krv nije ni na koji način kriv. Postavlja se jedino pitanje odgovornosti onih u sistemu prikupljanja krvi i eventualnog ne testiranje uzete krvi na viruse.
Davalac ne moze biti kaznjen jer ne postoji dokaz da je znao za bolest kad je davao krv. Sa druge strane, kako se sve prati u danasnjem svetu, to moze da se prati i putanja svakog pakovanja krvi. Cak ne vidim razlog bez obzira na HIV da se to i danas cini jer postoje mnoge malverzacije u trgovini krvi i krvnim derivatima… Za pakovanje jogurta mogu da saznam tacno kad je proizveden i u kojoj smeni i koji radnik ga je sve dodirnuo, a za pakovanje krvi ne mogu, jel da?