BEOGRAD – Prema podacima Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju prosečan stanovnik Beograda za godinu dana baci 108 kilograma hrane, što je 300 grama dnevno, a među bačenom hranom najviše je voća i povrća.
O toj temi Beograđani u anketi za Tanjug kažu da hranu koju ne pojedu bacaju samo kada se pokvari, dok među njima ima i onih koji radije višak hrane daju životinjama.
Mlada Beograđanka kaže da izbegava da baca hranu i da to čini samo ako se pokvari, a među proizvodima koje najčešće baca su hleb ili kuvana hrana.
„Ukoliko se hrana ne pokvari onda je sačuvam za još neki dan i pojedem, ali ono što je bajato bacim“, kaže ona.
Njena sugrađanka navodi da baca malo hrane i da ono što nije kvarljivo ostavi za kasnije.
Takođe, smatra da bi hrana koja se ne iskoristi trebalo da se daje ljudima koji su lošeg materijalnog stanja, te da je njen predlog da se naprave menze u koje bi ljudi donosili višak koji im ostane umesto da ga bacaju.
„Mogle bi da se naprave neke kuhinje za ljude koji nemaju da jedu, da donosimo svako jutro svoje ostatke, mislim da bi to značilo i njima i nama“, kaže sagovornica.
Sredovečan Beograđanin kaže da hranu ne baca jer višak ostavlja za golubove, mačke i pse i dodaje da je uvek treba dati nekome, a ne bacati.
„Kada to ne bi bila načeta hrana, mogao bih da je ostavim ljudima koji nemaju šta da jedu“, kaže sagovornik.
Sa tim je saglasna njegova sugrađanka koja kaže da ostatak hrane, a posebno hleb, daje kokoškama i psu da pojedu, te da nije za opciju da se hrana baca, osim ako se ne pokvari. Starija Beograđanka kaže da joj hrana ne ostaje jer se trudi da kupuje količine koje može da pojede u toku jednog dana.
„Ništa mi ne ostane verujete, sve potrošim“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.