Dečaku s autizmom, jedanaestogodišnjem Vidu Antiću, nije bilo dozvoljeno da se u nedelju, 6. avgusta, ukrca u avion kompanije Er Srbija do Tivta, „da ne bi uznemirio ostale putnike“, tvrdi njegov otac, istoričar Čedomir Antić.
Kako je Antić rekao Večernjim novostima, njegov sin nije otputovao na more, iako je trebalo da putuje u pratnji majke, bake i sestre, jer su supervizor, lekar i menadžerka leta procenili da bi eventualno njegovo dugotrajno plakanje moglo da uznemiri ostale putnike.
Otac je zbog toga rešio, da kako kaže, „presavije tabak“, pa će „zbog ugrožavanja pravne države i ustavom zagarantovanih prava svih gradjana Srbije“, podneti tužbu protiv Aerodroma i srpske nacionalne avio-kompanije.
Vid Antić je već tri puta, bez ikakvih problema, avionom putovao do znatno udaljenijih odredišta – Tunisa, Turske i Egipta. Nijedna avio-kompanija mu do sada nije zabranila ulaz u avion, niti je postavljala posebne uslove zbog njegovog stanja.
„Tog popodneva došao sam na aerodrom da ispratim suprugu, svoje dvoje dece i njihovu baku na more. Zbog velike gužve, vrućine, čekanja, Vid se u jednom trenutku mnogo rasplakao. Takve okolnosti ponekad kod autistične dece izazovu uznemirenost, ali ona je kratkotrajna i u granicama podnošljivog. Plakao je sedam-osam minuta“, ispričao je Antić.
Ubrzo nakon toga, prišla im je supervizorka i pitala da li dete prvi put leti i ima li strah od letenja.
„Odmah sam rekao da je Vid autističan, ali da nije agresivan i da je već nekoliko puta leteo bez ikakvih problema. Istog trenutka odlučila je da mu zabrani da leti, uprkos mojim tvrdnjama da nije neprilagodjen takvim situacijama. Predočio sam da time krši Vidova ljudska prava. Zatražila je da ga supruga i ja odvedemo na pregled kod aerodromskog lekara“, rekao je Antić.
Lekar medicine rada im je rekao da dete mora da bude „psihijatrijski pripremljeno“. Objasnio je značenje ove sintagme tvrdnjom da je pre leta trebalo da popije lekove za smirenje.“Da, mnoge autistične osobe primaju lekove za smirenje, ali je preporuka da se oni ne daju deci u razvoju bez velike nevolje“, objasnio je Antić i dodao da dečak ni u „ni u najtežim godinama“ nikada nije pio lekove za smirenje.
„Uporno sam zato ponavljao da Vid nije ni agresivan ni opasan, da let traje svega 40 minuta i pitao da li izbacuju i drugu decu koja tokom leta plaču. Lekar, ipak, ostaje pri svome, a u izveštaju, izmedju ostalog, navodi da je pacijent skinut sa leta od strane supervizora, kao i rečenicu koja me je posebno razljutila: ‘Rekli su mi da dete ima autizam’. Doktor ovim praktično potvrdjuje da dete nije pregledao“, naveo je otac dečaka.
Iz Kompanije „Er Srbija“ naveli su da žale zbog neprijatnosti kroz koju je pre tri dana prošla beogradska porodica, ali su naveli da je odluka da se mladom putniku ne dozvoli ukrcavanje u avion doneta pošto je postao veoma uznemiren i počeo da se ponaša agresivnije dok je čekao u redu za prijavljivanje na let.
„Pojedini putnici, koji su takodje čekali u redu, izrazili su zabrinutost našem osoblju, kojem su bezbednost i dobrobit svih na letu prioritet. Po proceduri, svakog uznemirenog gosta mora da pregleda lekar na aerodromu da bi se utvrdilo da li je u stanju da putuje. Nakon procene doktora, obavestili smo porodicu da njihov član, nažalost, neće moći da putuje, i objasnili procedure o promeni datuma leta. Kao avio-kompanija ophodimo se jednako i nepristrasno prema svim našim gostima“, ukazano je u odgovoru nacionalnog avioprevoznika. Iz aerodroma „Nikola Tesla“ tvrde da otpremu putnika na svim letovima avio-kompanije „Er Srbija“, obavlja „Er Srbija graund servisis“.
„Svaki avio-prevoznik koji saobraća sa surčinskog aerodroma, u skladu sa svojim internim procedurama, ima pravo donošenja odluka o ulasku putnika u vazduhoplov i prijema putnika na let, koje nisu u domenu rada Aerodroma „Nikola Tesla“, navedeno je u odgovoru aerodroma koji prenose Večernje novosti.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
… Kad bismo krenule od svega što nam je „ugroženo i uskračeno“, daleko bismo stigli.Koja prava… Naime, živimo pored fabrike jestivog ulja „Bimal“ u Brčkom, tu je veliko srpsko naselje i, uzgred groblje; niko nama i našoj djeci NE GARANTUJE da smo pošteđeni od bilo kojih nus produkata ove fabrike koja, inače, nije radila kad smo se mi doselili u naše zgrade (prije posljednjeg rata je radila ali i naselje je bilo daleko manje i nije bilo zgrada u blizini!): filteri ne zagušuju buku u bilo koje doba dana i noći (pruga kroz naselje, kojom se transpotuju sirovine, je u funkciji), filteri za sprečavanje udisanja raznih nus produkata koji se vide i osjete, ne postoje uopšte ili ne postoje u dovoljnoj mjeri… Uzgred, to je fabrika u pogonu koja je maltene usred jednog grada, ali ne i u njegovom vlasništvu; „dobio“ ju je jedan Nijemac bud- zašto, u jeku nekakve sprčkane privatizacije, i zaposlio naše radnike: bez problema posluje i plača gradu svoje dažbine. O njoj i njenom poslovanju, štetnom po zdravlje okoline, se od naših novinara vrlo malo, u stvari ništa ne čuje. Moj sin od kojih šesnaest godina života provedenih na istoj relaciji Brčko pored Bimala, non-stop se žali na alergiju respiratornih organa; lakne mu samo kad ode kod ujaka u Švedsku na mjesec dana (jedanput) ili dva-tri puta na Kopaonik (davno)… ništa more, bar u skorije vrijeme. Hoću da kažem, Brčko je jedan duboko zagađen grad (pitajte za kanalizaciju rječice Brka u ovo sušno doba godine- koliko se osjeća u dalj i šta unosi u rijeku Savu- sve se lijepo vidi i zna: pecanje, kupanje a i nedavna „Savska regata“, onako iz mulja ploveći Savom i uz prigodni roštilj, priziva i okolne gradove da se „priključe i doprinesu vraćanju u prvobitno stanje izletišta Plazulje“, a tek Ficibajer, i boljim vidicima (Hit tv). Šta da vam kažem: guštajte VAŠA PRAVA dok možete!!!!
Za sve one koji misle da su im povredjena zagarantovana (?) prava koja su stekli kupovinom karte: ECAC.CEAC DOC 30 (part 1) govori da su osobe sa invaliditetom ili SKRIVENIM invaliditetom jednake i imaju ista prava kao i ostali putnici. Imaju pravo kretanja, slobode i putovanja kao svi ostali gradjani. Zabranjena je diskriminacija ovakvih putnika. Dokument pociva na ICAO anexu 9, stav 8 (ICAO DOC 9984) koga je potpisnik i nasa zemlja. Ukratko, izdaje se preporuka aerodromu da ovakvim putnicima obezbedi „mirni put“ kroz pasosku i carinsku kontrolu i boravak u „tihoj sobi“ pred ulazak u avion. Siguran sam da lider u regionu, aerodrom NT o ovome nije razmisljao kada je renovirao pristanisnu zgradu. Osoblje koje radi na prijemu putnika i kontroli bi trebalo da je zavrsilo kurs ophodjenja, komunikacije i kontakta sa ovakvim putnicima. Garantujem da niko od njih nije cuo za Annex 5-E, F , i da nije dobio adekvatan trening (5-G). Kompanija je duzna da u slucaju da odbije ovakvog putnika obezbedi alternativnu rutu ili nadoknadu. Roditelji nisu bili duzni da kompaniju obaveste o ovakvom stanju putnika. Cela prica dobija ruzan tok onog momenta kada Er Srbija igra na kartu „unruly passengera“, objasnjavajuci da je 11to godisnje dete u pratnji tri osobe bilo agresivno. U tom slucaju imaju pravo da ne odobre ukrcavanje putnika. Medjutim, pocnimo od prvih redova – aerodrom bez uslova za kretanje osoba sa ovom vrstom invaliditeta i osobljem koje ne zna kako da se ophodi. To je tretman koji se dobija u ovoj zemlji.