Univerzitet u Beogradu pao je na Šangajskoj listi i u ovogodišnjem rangiranju zauzeo poziciju između 401. i 500. mesta.
Prošle godine beogradski univerzitet bio je pozicioniran izmedu 301. i 400 mesta, a godinu dana ranije izmedu 201. i 300. mesta.
Prvo i drugo mesto na listi zauzimaju američki univerziteti Harvard i Stenford, a treći je britanski Kembridž. Među prvih deset univerziteta osam je iz SAD, a dva iz Velike Britanije.
Ove godine na Šanjagskoj listi ponovo je rangiran Univerzitet u Zagrebu koji se našao u grupi između 401. i 500. mesta, dok je Univerzitet u Ljubljani u grupi između 501. i 600 mesta.
Univerzitet u Novom Sadu rangiran je kao i prošle godine između 901. i 1000. mesta
Šangajska lista, koju svake godine objavljuje univerzitet Ciao Tong iz Šangaja, jedna je od najuticajnijih lista koja rangira najbolje univerzitete u svetu.
To je neformalna lista, ali je stvar prestiža naći se na njoj jer obuhvata samo dva odsto svetskih univerziteta.
Kriterijumi po kojima se obavlja rangiranje su broj dobitnika Nobelovih nagrada, broj naučnih radova objavljenih u časopisima Science i Nature, kao i citiranost istraživača.
Univerzitet u Beogradu se prvi put na Šangajskoj listi našao 2012. godine, kada je takođe bio rangiran između 401. i 500. mesta.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Sav novac koji dolazi za naucno istrazivacki rad je decenijama zavrsavao kod sefova projekata koji su u nauci i nastavi otprilike ono sto je Zevs bio za stare grke. Sefovi mogu sa novcem da rade sta hoce. Npr. putuju sa sve porodicom po svetu avionima i odsedaju u hotelima a pojedini ne prezu da sa novcem regulisu i poslovnu pratnju. Mladi ne smeju da pisnu jer bi im sefovi odmah smestili otkaz. Ironija je sto isti ti sefovi dobijaju novac po svakom coveku na projektu a postoji stavka gde sef moze rasporedjivati novcem po svom nahodjenju. Deceniju i po radin na Univerzitetu i mesecno mi je pripadalo troskova u nauci i nastavi oko 200 evra. Znaci 36000 evra je meni ukradeno i uzeto a tu cifru pomnozite sa dvadesetak mladih na projektu i dobicete cifru od skoro milion evra plus sto sefovi imaju dodatne tezge u komisijama, odborima, politicki aktivni, vlasnici izdavackih kuca, gostujuci profesori na evropskim i svetskim Univerzitetima i Institutima i da vam ne pricam. Sa takvom pljackom i unistavanjem mladih naucnika, mladih i perspektivnih ljudi koji predstavljaju bazu jednog drustva, mozemo ocekivati u narednih pet godina totalno unistenje i Univerziteta i naucnih instituta. Da vam ne pricam da postoje modaliteti da kada cuveni redovni profesori, savetnici, akademici, itd. odu u penziju ostaju na drzavnim jaslama, verovali ili ne jos deset godina.
Prosto je neverovatno,da zemlja koja ima najvise doktora nauka,po glavi stanovnika,ima Univerzitet koji se kotira na Sangajskoj listi izmedju 4O1 i 5OO mesta.Prema podacima od pre par dana,samo na beogradskoj berzi za zaposljavanje,nalazi se 2.55O doktora nauka.! Pa zar je moguce,da takava nacija,kao sto je srpska „doktorska“, moze da bude njen Univerzitet tako lose rangiran.!!!
Verovatno zbog reformi u nauci tj. posle odluke da ce se 70% naucnih projekata unistiti i ljudi ostaviti bez finansija tj. bez mogucnosti bavljenja naukom.