Regionalni portal Južne vesti u proteklih pet godina bio je često na udaru poreskih inspektora, dok u niškim televizijama koje se povezuju sa Vladanom Gašićem, sinom direktora Bezbednosno informativne agencije Bratislavom Gašićem, takvih poreskih kontrola do 2018. godine nije bilo, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Dokumentacija Poreske uprave, koju su dobile Južne vesti, a koju je CINS analizirao, ukazuje da je načinom na koji je poreska inspekcija proveravala ovaj medij – vršen pritisak.
Portal Južne vesti od 2013. do 2017. godine proveravan je tri puta i poreski inspektori tada nisu utvrdili nepravilnosti.
Medjutim, kako navodi CINS kontrole koje su usledile od 2017. bile su značajno drugačije, a početkom februara 2018. inspekcija je započela novu kontrolu obračunavanja i plaćanja poreza i doprinosa.
„Inspektor je tražio da se izvuku svi ugovori koje imamo sa medjunarodnim organizacijama, poput OEBS-a, Evropske unije i slično i onda je sa tim dokumentima obilazio neke partnere i mahao njima, predstavljajući nas kao špijune i strane plaćenike“ rekao je za CINS dirketor Južnih vesti Vitomir Ognjanović.
Prema njegovim rečima, poslovni partneri se nisu povukli, iako su neki od njih bili uplašeni.
U to vreme, inspektori su proveravali devet godina poslovanja Južnih vesti, tačnije njihov rad od osnivanja. Taj period nije obuhvaćen ni u jednom drugom niškom mediju.
Na kraju je Južnim vestima naloženo da plate milion dinara navodnog duga, jer nekadašnji urednik, Predrag Blagojević, nije bio u stalnom radnom odnosu. Kao osnov za naplatu inspektori su se pozvali na Katalog radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru, ali je ostalo nejasno kako taj dokument može da se primeni na privatni medij.
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija rekao je za CINS da je provera devet godina poslovanja osnivača Južnih vesti dobra ilustracija neopravdanog otežavanja rada medija.
Iako su predstavnici vlasti negirali da je na ovaj medij vršen pritisak i čitavu kontrolu predstavili kao uobičajenu, zapisnici o izvršenim poreskim kontrolama medija, koje je CINS analizirao, pokazuju suprotno.
U Nišavskom okrugu, koji obuhvata grad Niš i još šest opština, u periodu od januara 2012. do februara 2018. godine, pored Južnih vesti nadzor je radjen u televizijama Belle Amie, K::CN, Niškoj televiziji, nekadašnjoj RTV Zoni i Narodnim novinama.
Južne vesti i televizija K::CN su kontrolisane po četiri puta, Belle Amie tri, a Narodne novine su jednom prošle poresku kontrolu.
RTV Zonu je do 2013. godine, kada je prestala da postoji, inspekcija posetila jednom. Njeno mesto je 2014. zauzela televizija Zona plus, u vlasništvu Vladana Gašića. Od osnivanja do početka 2018. Zona plus nijednom nije kontrolisana od strane poreskih inspektora.
Slično se desilo i sa Niškom televizijom koja je pre privatizacije dva puta bila predmet kontrole.
U privatizaciji je 2015. kupio konzorcijum na čelu sa Sladjanom Ostojić, direktorkom i glavnom urednicom Gašićeve Zone plus. Od tog trenutka pa do početka 2018. godine poreski inspektori nisu kontrolisali ni ovu televiziju.
„Svaka situacija u kojoj je primetno da su preduzeća koja se bave istom delatnošću i koja rade na istom području kontrolisana u različitom obimu i u različitoj učestalosti opravdano pobudjuje sumnju da država ne postupa prema svima jednako“, izjavio je Nenadić.
On je ocenio da je važno da Poreska uprava obavesti javnost na osnovu kojih objektivnih kriterijuma je vršila kontrolu u pojedinim niškim medijima, kako bi se sumnje otklonile.
„Šesnaest puta veći promet Kopernikusa od osnivača Južnih vesti ne znači da je Poreska uprava trebalo da poseti osnivača K::CN 16 puta češće. Mogli su i jedni i drugi biti podvrgnuti istom broju kontrola. Medjutim, u tom slučaju bi razumno bilo očekivati da su u istom obimu kontrolama bili obuhvaćeni i drugi mediji, koji su po finansijskoj snazi negde izmedju ova dva“, rekao je Nenadić.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.