Radna grupa Skupštine Srbije za prikupljanja činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad Srbima i pripadnicima drugih nacionalnih zajednica na Kosovu je sakupila više hiljada dokumenata, rekao je danas njen predsedavajući, Milovan Drecun.
On je posle sastanka s predstavnicima pojedinih ambasada i medjunarodnih organizacija, rekao novinarima da se pojedini predstavnici drugih država nisu odazvali „zbog toga što su uplašeni“, iako je rasvetljavanje tih zločina „obaveza i civilizacijsko dostignuće“.
„Prisutnima smo prezentovali šta je Radna grupa do sada uradila: napravili smo jedinstvenu, preciznu bazu podataka zločina od 1998. do 2000. godine, u okviru koje smo prikupili veliki broj validnih dokumenata… Ta dokumentacija ne ostavlja prostor za bilo kakvu sumnju da je dovoljna da se pokrenu procesi i da se utvrdi ko je odgovoran za te zločine“, rekao Drecun.
Drecun je naveo da u u italijanskoj zoni KFOR-a, na primer, 223 zločina nisu rasvetljena, a da je predstavnica Ambasade SAD u Srbiji na sastanku tražila spisak potrebnih dokumenata, kako bi da pokušala da dodje do njih.
On je naveo da su sagovornike upoznali s dokumentacijom koja dokazuje organizacionu struktura Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), „što će biti korisno za utvrdjivanje komandne odgovornosti“.
„Pokazali smo na osnovu dokumentacije da medjunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji raspolaže dokumentacijom na osnovu koje može da se utvrde neki nerasvetljeni zločini, ali ta dokumentacija nije dostupna javnosti ili onima koji te zločine treba da rasvetle“, rekao je Drecun.
Drecun je kazao da je dokumentovan i slučaj grobnice-bunkera kod Djakovice sa sedam tela, gde je tri puta radjeno iskopavanje tela.
„Taj drastičan slučaj pokazuje neprihvatljivo ponašanje medjunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji, zato što raspolažemo fotografijama ubijenih članova porodca, napravljen je uvidjaj od strane švedskog forenzičkog tima, a onda su tela odneta“, rekao je Drecun i dodao da se ne zna gde su ta tela pokopana.
Kazao je da Srbija razume interesovanje SAD da se razreši ubistvo braće Bitići, ali da Srbija istovremeno traži od SAD da razumeju i pomognu da se rasvetli ubistvo braće Ristić, nestale pošto su izašla iz prostorija KFOR-a u Gnjilanu.
„Imamo izjavu OEBS-u razgovara sa Albancem koji je držao ilegalni zatvor i da je čuvao vojicu srpskih novinara. To je bio dovoljan trag da se se započne sa istragom i utvrdi ko su bila ta dva novinara i ko ih je odveo“, kazao je Drecun.
Odgovarajući na navode da Berlin zahteva da Beograd i zvanično prizna Kososo, Drecun je kazao da „to dovodi u pitanje bezbednost regiona“.
Član Radne grupe Vljko Odalović je kazao da je ta grupa došla do trenutka kada mora da se obrati javnosti i stranim državama, kako bi apelovala na njih „da otvore svoje arhive i ustupe dokumente potrebne da nastavi rad“.
„Nedopustivo je da ćutimo da su tela nadjena i sahranjena na nepoznatim lokacijama. Nedopustivo je i da zločini ostanu nerasvetljeni. Mi smo posle 19 godina došli na lokaciju ‘Bunker’, kod Djakovice. Ta tela su tada nadjena, a tek se sada radi na njihovom iskopavanju. Dokumenta KFOR-a su morala da ranije budu stavljena u funkciju rasvetljavanja zočina“, ocenio je Odalović.
Po njegovim rečima, Radnoj grupi se obraćaju i porodice i kosovskih Srba i kosovskih Albanaca, i upravo tu traže pravdu.
„Naši unutrašnji resursi (za nastavak dokumentovanja zločina) su iscrpljeni… Zašto bismo minosili punu odgovornost, dok se informacije nalaze u nekim privatnim arhivam?“, pitao je Odalović.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.