„Imam utisak da u Srbiji niko ne voli čoveka koji je uspeo, i to ni u jednoj oblasti života, od ekonomije do sporta…
Čim neko počne da se diže, stotinu njih se nađe da ga vuče nadole.
Teži se stalno da se svi UPROSEČE.
To je ostavio komunizam koji neće da izađe iz Srba, iako su verbalno protiv njega.
Bogate Srbi nikako ne vole, jer bogatstvo je u psihi stalno povezano sa okupacijom (okupatori su bili bogati, a narod siromašan) i mukama naroda.
Bogati Srbima odmah nađu 1000 mana. Čak se neki pitaju „Zašto ne podele svoje bogatstvo sa svima?“
Bogat je u srpskoj psihi izjednačen sa lopovom: bogat=lopov!
Ne može se biti bogat i pošten.
Ili ja grešim?
Poznaje li neko jako bogatog Srbina A POŠTENOG? Kome niko ništa ne prebacuje i svi skidaju kapu na uspehu? (BLAJBI)
Uključite se i vi u diskusiju o ovoj temi na Forumu Krstarice…
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Biti bogat od svog rada i u granicama koje sopstveni rad omogućava je sasvim u redu i nikome, pa čak ni Srbima, ne smeta. (Srbi jesu zavidljiv narod i to je samo još jedna u nizu mana koje ga „krase“. Ali, zavidljivost je širi pojam od ovog koji ste definisali ovom temom.) Bogataši koji prelaze granice ljudskosti i žive na račun tuđeg rada koristeći se trgovačko-političkim malverzacijama, koje su najvećim delom i zakonski dozvoljene, su sistemsko a ne mentalitetsko zlo. (Recimo: sportisti. Reklo bi se, bore se i zarađuju i sve je u redu. No, sistem-civilizacija koja dopušta da neki snažni i mentalno ograničeni tip zarađuje 100 mil nečega a naučnik-nobelovac, jednom u životu, ako ima sreće,dobije 1 mil… to je veliki problem i sramota! O političarima-trgovcima da i ne govorim, to je septičko-paklena jama.) Takva vrsta bogataša je veliko zlo i nikakva trenutna „legalnost“ ne može da ih pokrije. Pravo bogatstvo su dom i porodica koju čovek izgradi sopstvenim radom i ljubavlju a njima niko ne zavidi i niko ih ne mrzi. Sve u svemu, tema vam je pogrešno postavljena.