Oko 15 zaposlenih u Urgentnom centru KCS, među kojima su lekari, medicinski tehničari i čistačice, obolelo je od malih boginja, saznaje “Blic”.
Epidemija morbila je u sve većoj ekspanziji, a sada su se na udaru našli i zaposleni u zdravstvu. Poslednji slučajevi zabeleženi su u Urgentnom centru.
– U pitanju su lekari i medicinsko osoblje koji rade i na prijemu, ali i oni koji su na različitim odeljenjima Urgentnog centra – objašnjava izvor „Blica“, dodajući da su svi inficirani isključeni iz kolektiva. Oni su na kućnom lečenju i njihovo stanje se prati.
Međutim, još nije poznato kako su se radnici zarazili.
– Nije izvesno da je do zaraze došlo na radnom mestu, pošto se na Urgentnom sprovode mere intenzivne zaštite. Male boginje se veoma lako prenose pa je bilo ko od zaposlenih mogao da se zarazi bilo gde i da ih praktično donese na posao – objašnjava naš izvor.
Nekoliko zaposlenih zdravstvenih radnika koji su oboleli od morbila, izlečeni su i vratili su se svojim redovnim radnim obavezama, rečeno je u Kliničkom centru Srbija.
– Od novembra meseca 2017. godine do danas morbili su dijagnostikovani kod ukupno 13 zaposlenih u Kliničkom centru Srbije. Svi oboleli zdravstveni radnici su pod nadzorom lekara i pod odgovarajućom terapijom, stabilnog opšteg stanja – kazao je izvor Blica.
To je i najčešće slučaj kada je reč o infekcijama koje se prenose respiratornim putem, objasnili su i lekari kad su počeli da se javljaju i prvi slučajevi obolelih od morbila izvan teritorije Kosova i Metohije, gde je prvo proglašena epidemija u oktorbu 2017.
– Osoba može da širi virus u periodu inkubacije kada i ne zna da će se uopšte razboleti. Male boginje prenose se putem vazduha i kapljicama koje oboleli izbacuju kašljanjem i kijanjem ili u direktnom kontaktu sa sekretom iz nosa ili ždrela inficiranih osoba. Virus ostaje aktivan u vazduhu ili zaraženom sekretu do dva sata. Obolele osobe su najzaraznije dva do četiri dana pre i četiri dana nakon izbijanja ospe – objasnio je tom prilikom epidemiolog, prof. dr Branislav Tiodorović.
Takođe, treba imati na umu da pored nevakcinisane dece, ima još nezaštićenih – u riziku od bolesti su svi građani koji su rođeni pre 1993. godine i koji su od tog virusa zaštićeni samo jednom dozom cepiva.
– Oni koji su rođeni nakon 1971. primili samo jednu dozu – monovakcinu protiv morbila. U Srbiji MA vakcina postaje obavezna 1981. za svu deca, ali samo u jednoj dozi. Tek 1993. godine počinje se sa primenom MMR vakcine, koja štiti od morbila, rubeola i zaušaka, i to u dve doze. Druga doza se u početku davala kada dete napuni 12 godina, ali je ustanovljeno da se virus najbrže širi u školama, pa se od 2006. godine revakcinacija radi pred polazak dece u školu – objašnjava dr epidemiolog Predrag Kon.
To nije prvi slučaj da se epidemija morbila uvukla među zaposlene u bolničkim krugovima. U novembru su male boginje potvrđene i kod dva medicinska radnika u KBC Niš. Od malih boginja obolelo je i dvoje doktora, kao i deset medicinskih sestara i tehničara u Opštoj bolnici “Studenica” u Kraljevu. Na Klinici za infektivne bolesti KCS nema registrovanih zdravstvenih radnika koji su oboleli od morbila.
Prema statistici Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, od početka epidemije u Beogradu, od 9. novembra pa do 6. januara, utvrđen je lanac prenošenja bolesti među 184 osobe od ukupno 272 obolelih. U šest zdravstvenih ustanova Beograda obolela je 91 osoba od morbila.
Inače, od oktobra 2017. do juče na teritoriji Srbije je registrovano 1.036 slučajeva obolelih od malih boginja, prema podacima Instituta za javno zdravlje“Batut“. Zbog komplikacija preminuo je mladić (30) iz Beograda i dvogodišnjak iz Aleksinca.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Zar nisu vakcinisani???
Pa nemas garanciju i ako si vakcinisan.