Mali broj jezika u svetu može da se pohvali upotrebom dva ili više pisama u okviru istog jezika, ili, stručno rečeno, digrafijom.
Zapravo, srpski jezik je jedini evropski jezik u kojem se istovremeno koriste dva pisma – ćirilično i latinično.
Iako je u Srbiji ćirilica u službenoj upotrebi, globalizacija i savremeni oblici komuniciranja učinili su latinicu dominantnijim pismom.
„Većina nas se potpisuje ćirilicom, dok SMS pišemo latinicom, a to je zanimljivo“, objašnjava Branimir Stanković, profesor lingvistike i docent na departmanu za srpski jezik Filozofskog fakulteta u Nišu.
Bogatstvo dvojezičnosti
Profesor Stanković ističe prednosti dvoalfabetskog sistema, kakav je srpski.
„Neurološka i neurologistička ispitivanja pokazuju da je učenje ćirilice i latinice u školi odlično za razvijanje kognitivnih sposobnosti dece.“
https://twitter.com/StoriLajn/status/1025868988344152064
On dodaje da takvu raznolikost treba posmatrati kao bogatstvo, a ne kao hendikep.
„Veštine pisanja različitim pismom ne treba smatrati suprotstavljenim. To bi bilo šizofreno shvatanje, na kraju i sopstvenog identiteta.“
Zbog sve ređe upotrebe ćirilice, Ministarstvo kulture i informisanja predložilo je Vladi Srbije da oformi Savet za srpski jezik koji će brinuti o poštovanju službene i javne upotrebe ćiriličnog pisma.
Zbog toga je podnet predlog skupštini o izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.
Šta donosi novi zakon
U predlogu izmene i dopune Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, ćirilica je određena kao matično, a latinica ima status pomoćnog pisma.
Komunikacija državnih, pokrajinskih i organa lokalne samouprave moraće da se odvija na ćirilici.
Zakon će se odnositi i na obrazovne i naučne ustanove i medije čiji je osnivač država, kao i na medije sa nacionalnim, regionalnim i lokalnim frekvencijama.
„Cilj je da, pre svega, podstičemo upotrebu ćirilice, a ne da je namećemo“, rekli su za BBC u Ministarstvu kulture i informisanja.
Mešanje ćirilice i latinice je svakodnevna pojava u Srbiji.
Da li je ćirilici potrebna zakonska zaštita
Prema istraživanju koje je 2014. godine sprovela agencija Open Sours, 47 odsto ispitanika koristi latinično pismo, dok njih 36 odsto piše ćirilicom.
Razlika je još veća među korisnicima interneta, gde 57 odsto njih piše latinicom, naspram 29 odsto onih koji ni u digitalnoj komunikaciji ne odustaju od ćiriličnog pisma.
„Latinica je globalni, pa i ovdašnji fenomen. Nju su prihvatili i Srbi, ali to ne znači da smemo zaboraviti svoje istorijsko pismo, čiji je status u regionu vrlo zabrinjavajući“, kažu u Ministarstvu kulture i informisanja.
Međutim, lingvisti ne smatraju da ćirilici preti izumiranje. Profesor Stanković kaže da ćirilica neće nestati iz srpskog jezika:
„Postoje ozbiljna istraživanja na ovu temu i upotreba ćirilice jeste u opadanju, ali mislim da nema nikakve opasnosti
Smatra da je jačanje latinice neminovno, ali da učenje ćirilice u prvom razredu osnovne škole predstavlja „liniju odbrane“.
„Ne treba da brinemo, deca će zauvek moći da pročitaju ćirilicu“, optimistično dodaje.
Ćirilične olakšice
Novi zakon trebalo bi da uvede poreske olakšice za izdavače novina i knjiga koji svoja izdanja štampaju na ćirilici.
Olakšice su planirane i za firme koje se odluče da svoj naziv odštampaju i istaknu na ćirilici.
„U domenu izdavaštva, kao i ekonomije, podsticajne mere su pravo rešenje, signal da je našoj kulturi stalo do njenog bitnog obeležja“, navode u pisanom odgovoru na pitanja BBC-ja iz Ministarstva kulture i informisanja.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je u junu najavio da će sva pravna i fizička lica koja su zakupci prostorija u vlasništvu grada dobiti popust od ped odsto na takse ako istaknu naziv firme na ćirilici.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić traži da Starbaks, pored latinice, ima natpis i na ćirilici
On je rekao da je još jedan primer promovisanja ćirilice uslov koji je postavio kompaniji Starbaks, američkom lancu kafića koji će uskoro početi da radi u Srbiji.
„Moj uslov prilikom pregovora sa Starbaksomje bio da natpis, pored onog na latinici, bude i na ćirilici“, rekao je Vesić za agenciju FoNet.
„I druge ‘ćirilične’ države, prihvatajući dolazak stranih kompanija, preduzimaju ovakve korake“, navode iz Ministarstva kulture i informisanja.
Iz ministarstva takođe dodaju da strane kompanije na taj način „daju do znanja da poštuju zemlju u kojoj ostvaruju profit“.
Na pitanje da li primer Starbaksa znači da će i strane firme biti u obavezi da imaju natpis na ćirilici nismo dobili odgovor od ministarstva.
Latinične kazne
Pored toga što precizira tretman ćirilice u javnom životu i donosi olakšice promoterima matičnog srpskog pisma, novi zakon bi mogao po prvi put da uvede i kazne za kršenje ovakvih propisa.
Ukoliko neke od institucija koje su u obavezi da koriste ćirilicu prekrše ovu odredbu, odgovorno lice će platiti kaznu od 5.000 do 100.00 dinara.
Kazna za preduzeće koje latinicom ispiše naziv robe i usluga, uputstvo za upotrebu, deklaraciju ili garantni list, iznosiće od 500.000 do milion dinara.
Profesor Stanković formiranje saveta vidi kao dobar potez koji bi mogao da poboljša „vidljivost“ ćirilice. Najavljivane kazne smatra prestrogim, ali ne i neobičnim.
„Po mom lingvističkom ukusu, to zvuči malo preterano, ali ništa neočekivanio, s obzirom na našu jezičku politiku u Srbiji“, kaže Stanković za BBC.
Praktična primena
Pored zakonskih zahteva da se ćirilica više koristi, otežano kucanje ili manja dostupnost ćiriličnog pisma na telefonima nisu jedini razlozi smanjene upotrebe.
Trenutno se ćirilične SMS poruke skuplje naplaćuju.
„Nedavno je Sektor za digitalizaciju Ministarstva kulture i informisanja podstakao i druga ministarstva da se ova pitanja sistemski reše“, kažu u Ministarstvu.
Ćirilica je još manje vidljiva na internetu
U Srbiji postoji oko 99.000 rs. domena, dok sajtova sa ćiriličnim domenom srb. ima svega 2.000, pokazuju podaci iz januara 2018. godine.
„Retko se odlučuju da uvrste ćirilicu na sajt, a kamoli da im ćirilica bude primarna, zbog toga što im je cilj da i posetioci iz regiona mogu da pregledaju sadržaj“, kaže veb-progarmer Sibin Gašić za RTS.
Ali nije samo malo tržište jedini razlog zbog kojeg se ljudi odlučuju uglavnom za sajtove na latinici.
„Održavanje sajtova na dva pisma često zahteva angažovanje više ljudi“, objašnjava za RTS direktor „Mrežnih sistema“ Vladimir Marić.
Ćirilica na malim ekranima
Novi zakon obavezuje medije čiji je osnivač država i one sa nacionalnim, regionalnim i lokalnim frekvencijama da koriste ćirilicu.
Planirano je da barem polovina emitovanih filmova bude titlovana na ćirilici. Ali i tu su mogući problemi, barem tehnički.
Prevodilac Boško Marković kaže da je još 2005. godine, jedna televizija za koju je radio uložila dosta truda i novca da koristi ćirilične titlove za strane programe.
„Napravljen je program, svi prevodioci su dobili precizna uputstva, ali se posle nekoliko meseci ispostavilo da ima mngoo više problema“, priča Marković za BBC.
Ionako mali prostor za tekst na ekranu na ćirilićnom pismu se još više smanjuje, jer slova poput „dž“, „lj“, „nj“ zauzimaju više mesta, kaže on.
„I pored najbolje volje, odustalo se od ovog plana“.
Propisano je da Savet bude formiran šest meseci nakon usvajanja izmenjenog zakona, kada će građani Srbije moći da očekuju najavljivane olakšice, stimulacije, ali i kazne.
(BBC news na srpskom)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
dragi druze BITI SRECAN potpuno se slazem sa tobom, samo jedno pitanje imas li ti u tvom zivotu nesto sto ti se jako dopada i sto volis a tvoja deca hoce po svaku cenu da to bace sta im ti na to kazes ? kao sto cu i ja tebi reci cirilicu nebi smeli da bacimo i odbacim jer ako i to jos odbacimo onda smo izgubili svoj identitet posle gubitka kosova i cirilice sta bi onda srbi bili ? vece bi znacenje imao jedan asov ili lopata nego srbin ali staces takvi smo ti mi srbi ne volimo sami sebe sdrugarskim pozdravom ili za krajla i otazbinu kako zelis.
Ovo je svet u kojem sve što se rodi ima svoje trajanje ili život a onda dođe i vreme smrti ili nestajanje sa ove planete. To je slučaj sa mnogim civilizacijama, vrstama, jedinkama, kulturama pa je to slučaj i sa mnogim jezicima ali i pismima. Ništa se na silu ne može održati a toga bi trebali biti svesni i ljudi svakog pa i ovog podneblja. Prirodno izumiranje nečega je znak da je to nešto odživelo svoj život a na ljudima je da to prepoznaju i da nepotrebno ne koče neophodnost da se privikavaju na promene koje donosi život. Nasilno održavanja ma kojeg pisma iziskuje dodatne i to zamašne troškove da se angažuju službe i ljudi da na tome rade. Istovremeno to će otežavati komunikaciju sa ostalim delom sveta, onim ljudima koji će imati takvu potrebu. Čak je i Enver Hodža veštački držao izolaciju svoje zemlje i za to je plaćana ogromna cena da bi se na kraju sve to raspalo i razlilo. Niko od nas ne može sprečiti da život teče svojim prirodnim tokovima budući da te prirodne tokove Neko ili Nešto već jeste predvideo/isplanirao i kao takvi su najoptimalniji kao čovekov životni put. Praktično život ima svoj smisao, cilj i svoj način ili put. Mnogo je jeftinije i korisnije ili plodonosnije ako se ljudi malo otvore i spoznaju ono što život nudi i razlog zašto nudi. Svakako, ljudi uvek biraju teži put ili način, ali to je stvar slobodne volje i izbora.
@@On dodaje da takvu raznolikost treba posmatrati kao bogatstvo, a ne kao hendikep.@@ Čitao sam do ovde, i sve mi je bilo jasno. Kako se niko drugi tako ne seti da bude bogat, nego sam nas ovakvi ubeđuju da smo bogati. Čak šta više, ovi što su se odvojili od nas su se ratosiljali tog „bogatstva“ odmah i trajno.