Rasizam u Srbiji postoji, a to na sebi svakodnevno osećaju najviše pripadnici manjinskih zajednica, rečeno je danas na skupu više nevladinih organizacija povodom Svetskog dana protiv rasne diskriminacije 21. marta.
Koordinatorka organizacije „Ženski prostor“ Vera Kurtić rekla je da su najviše predrasudama i diskriminaciji izložene manjinske zajednice Roma, Albanaca i Bošnjaka, a u poslednje vreme i izbeglice sa ratnih područja, Sirije, Avganistana i drugih zemalja.
Ona je agenciji Beta rekla da ove zajednice najviše osećaju ksenofobiju, jer se narod „plaši svega što je nepoznato, drugačije i novo“.
Prema njenim rečima, sistem je taj koji mora da pomogne stvaranje društva socijalne pravde, u kome će svi biti jednaki i imati ista prava.
Ona je rekla da nevladine organizacije koje se bave tom problematikom, bez institucionalne pomoći ne mogu mnogo toga da učine, jer usvojeni zakoni i strategije ne vrede ništa ako se ne primenjuju.
„Konkretno, što se tiče romske zajednice mi imamo dobre mere za obrazovanje, afirmativne mere za upis u srednje škole i fakultete i stipendije, ali ljudi kada hoće da nadju posao, to ne mogu zbog rasne diskriminacije“, rekla je Kurtić.
Pripadnici te nacionalne manjine, pre svega Romkinje, najčešće se suočavaju sa predrasudama da su lenje, da se ne trude, da su same krive za položaj u kome se nalaze, dodala je ona.
Mirko Medenica iz organizacije Žene u crnom kazao je da je performans „Hoćemo otvorene granice – nećemo tvrdjavu Evrope“, ujedno i protest protiv svega što se mesecima unazad dešava Evropi kada se radi o izbeglicama i migrantima sa Bliskog istoka.
Prema njegovim rečima, izbeglice i migranti nisu dobro dočekani ni u Evropi ni u Srbiji, a iza lažne slike humanosti, koju pokazuju i srpski političari, kriju se policijska brutalnost i korupcija, koje nisu vidljive za medije i javnost.
„Ovde smo da ukažemo i da su narativi fašizma, ksenofobije i homofobije postali nešto normalno, i u svakodnevnom govoru. Želimo da ukažemo na nenormalnost stanja“, rekao je Medenica.
Članovi organizacije, tokom performansa, nosili su transparente na kojima je pisalo „Stop progonu ljudi sa Bliskog istoka“, „Zaustaviti rat ne ljude“, „Hoćemo otvorene granice“, „Zatvorene granice – širom otvorena vrata za krijumčarenje ljudi“, i slično.
Članice Romske ženske organizacije i Ženskog prostora izvele su performans „Hoću da imam izbor“, ispred nekadašnjeg Ruskog cara u Knez Mihajlovoj ulici, kojim su pokazale sve probleme koje muče romsku zajednicu.
Medjunarodni dan borbe protiv rasne diskriminacije ustanovljen je u znak sećanja na 21. mart 1960. kada je u Južnoafričkoj Republici ubijeno 69 ljudi koji su mirno demonstrirali protiv aparthejda.
Generalna skupština UN je 21. mart za Medjunarodni dan borbe protiv rasizma proglasila 1966. godine.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.