Iako Vojska Srbije (VS) nema Ratnu mornaricu niti pristup moru već najmanje 15 godina, u Ministarstvu odbrane i dalje računaju na rezerviste podmorničare a i dalje se ne odriče ni posada za tenkove T-34 iz Drugog svetskog rata, koji nisu u upotrebi četvrt veka.
Kako prenosi portal Balkanska bezbednosna mreža, to proizilazi iz sadržaja novog Pravilnika o načinu odredjivanja vojnoevidencionih i evidencionih specijalnosti, kojim se odredjuju sva formacijska mesta u vojsci, a koji je objavljen u Službenom vojnom listu broj 17, od 18. maja ove godine.
U tom dokumentu na čak 528 strana detaljno se navode sve moguće specijalnosti koje postoje u oružanim snagama, kako za vojnike i starešine, tako i za civilna lica, kao i stručna sprema i specijalistički kursevi potrebni za njihovo obavljanje.
Ono što iznenadjuje svakoga ko se nije sretao sa snagom vojne birokratije jeste i veliki broj specijalnosti za sredstva koja se ne koriste u Vojsci Srbije i po nekoliko decenija, ali i one specijalnosti koje su nespojive sa kontinentalnom zemljom kao što je Srbija.
„Tako se, na primer, i dalje računa na vojnike i starešine podmorničare, iako ne postoji ni teoretska mogućnost da oni zatrebaju vojsci sve i kada bi ogromni cunami jadransku morsku obalu pomerio nekoliko stotina kilometara severnije jer podmornica – nema!“, navodi se u tekstu.
Portal dodaje da, uprkos tome, detaljni dokument precizno definiše koja je stručna sprema i koji vrsta doobuke potrebna za podmorničare oficire, mehaničare za torpeda, mehaničare za periskop ili poslužioce protivpodmorničkih uredjaja.
Emotivna povezanost sa podmornicama može da se prihvati jer je istorija jugoslovenskog podmorničarstva veoma bogata i traje od aprila 1928. godine kada su u luke Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca uplovile prve dve podmornice „Nebojša“ i „Hrabri“ koje su proizvedene u brodogradilištu u Njukaslu, u Velikoj Britaniji.
„I pored slavne istorije, realnost ukazuje da su poslednje dve podmornice zaronile 17. aprila 2002. godine (napadna podmornica 831) i 23. decembra 2003. godine (diverzantska podmornica 913), nakon čega je obustavljeno plovljenje zbog nedostatka novca za održavanje tih objekata u bezbednom stanju. Već sredinom iduće godine odlučeno je da se podmornice izbace iz upotrebe a nakon odvajanja Crne Gore svih devet podmornica ponudjeno je na prodaju po cenama od 50.000 do 800.000 evra, pa je većina isečena u staro gvoždje, dok je nekoliko njih izloženo u Nautičkom muzeju u Tivtu“, piše u tekstu.
Srbija, dakle, od maja 2006. godine ne samo da nema podmornice, već nema ni pristup moru. Uprkos tome, i dalje se vodi računa o protivobalskoj odbrani jer su u Pravilniku navode i specijalnosti kao što su vozač obalsko-raketnog sistema SOPL (samohodni obalski protivbrodski lanser).
Reč je o delu sistema Rubež E, sa raketama P-15, koji je Jugoslavija nabavila od Sovjetskog saveza još 1979. godine za odbranu obale. Nekada respektivni sistem takodje se ne koristi od razdruživanja Srbije i Crne Gore i preostali primerci su prodati Egiptu ili nekompletni propadaju na otvorenom.
Ni Kopnena vojska nije ostala zaboravljena u novom Pravilniku pa se tako na spisku i dalje vode vozači, nišandžije, komandiri i drugi članovi posada sredstava koja odavno više nisu u upotrebi.
„Tako se i dalje definiše koju vrstu obrazovanja treba da ima vozač ili komandir legendarnog tenka T-34, nastalog još pre Drugog svetskog rata, koji je u JNA korišćen u impresivnom broju od preko 1.000 komada. Problem je u tome što su svi tenkovi tog tipa povučeni iz upotrebe još 1997. godine, dakle pre govoto četvrt veka. Isti je slučaj i sa amfibijskim tenkom PT-76B, oklopnim transporterom domaće proizvodnje M-60, tenkom T-55 povučenim nakon reorganizacije 2006. godine, kao i protivavionskim samohodnim orudjem ZSU 57/2“, dodaje se.
Sva ta sredstva i dalje imaju precizno definisane vojnoevidencione specijalnosti svojih imaginarnih posada i uslove koje te poseda moraju da ispune po pitanju obrazovanja i obuke.
„Naravno da ljudi koji su za vreme vojnog roka obučavani na ovim sredstvima, uprkos protoku vremena, možda još mogu da se nadju na nekom vojnom spisku. Medjutim, ostaje činjenica da ta sredstva odavno ne postoji u upotrebi u VS, da se ne održavaju, da za njih više nema obuke ni rezervnih delova i da su uništena, prodata ili ostavljena da propadnu na otvorenom“, piše taj portal.
Civili na službi u Vojsci Srbije, koji imaju neka prevazidjena znanja, takodje ne treba mnogo da brinu jer su na spisku i dalje specijalnosti kao što su slovoslagači (ručni i mašinski), zatim knjigovesci i foto laboranti, iako se sva ta zanimanja danas obavljaju na potpuno drugačije načine.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.