Uvođenje zvanja „asistent sa doktoratom” i „višeg predavača”, srpsko obrazovanje u skladu sa trendovima Evropske unije i spuštanje granice za budžetski indeks na 48 bodova, neke su od novina koje predviđa Nacrt novog Zakona o visokom obrazovanju.
Dobra ili loša vest jeste da uprkos višegodišnjim najavama i Strategiji razvoja obrazovanja Srbije, još neće biti uvedeno sufinansiranje, prema kome bi, zavisno od uspeha, neko plaćao deset, a neko devedeset odsto pune školarine, već će i dalje postojati samo budžetski i samofinansirajući akademci.
Upis bez prijemnih ispita zaživeće tek pošto budu doneti propisi kojim se uređuje opšta, stručna i umetnička matura, dakle i upis na fakultet, odnosno visoke škole ostaje po starom…
Zapečaćena sudbina „večitih” studenata
Novim zakonom će se formalizovati i ono što su tzv. večiti studenti tražili u prethodnom periodu: oni koji su fakultet upisali do 10. septembra 2005. godine (pre uvođenja „bolonje”) moraju da završe studije do kraja školske 2017/18 godine, a akademci medicinskih nauka do kraja školske 2018/19 godine. Deo koji neće naići na odobravanje „večitih” poslediplomaca jeste da i oni moraju da završe svoje magistarske, odnosno doktorske studije takođe do kraja školske 2017/18 godine. Podsetimo, ministar prosvete Mladen Šarčević je rekao da je „večitima” ovo poslednja šansa da završe studije i da novih produžetaka neće biti.
(Sandra Gucijan, Politika)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Zato i jeste takvodrustvo.Studira se 50 godina.A tko da veruje da nece biti produzenja!? Drzava je uvek pomagala neplatise struje,one koji su izbegli carinu vecite studente.Ova drzava jedino nikada ne pomaze pistenim gradjanima. Zato nam tako i jeste.