Nakon kraha finansijskog tržišta u svetu 2008. koji nije zaobišao ni Srbiju, u zemlji se godinama ipak gradi sve više stanova.
Vrednost stambenih kredita je u protekle četiri godine više nego udvostručena.
U Narodnoj banci Srbije kažu za Tanjug da je u poslednje dve godine primetan oporavak tržišta nepokretnosti i da je za jedanaest meseci prošle godine odobrena 71,1 milijarda dinara stambenih kredita, dok je ta cifra u 2014. godini iznosila 32,3 milijarde.
O pozitivnim tendencijama na tržištu nepokretnosti govori podatak da je iznos novoodobrenih stambenih kredita u 2017. godini (80,6 milijardi dinara) bio za više od 45 odsto veći nego tokom 2016.
To je, kažu u NBS, najviši rast od 2011. godine, kada je na snazi bio program subvencionisanog stambenog kreditiranja.
Cena kvadrata novih stanova, prema proceni stručnjaka, raste po stopi koja se kreće od tri do pet procenata godišnje za novogradnju, što je, međutim, i do deset puta niže od brojki kojima se spekuliše proteklih meseci u javnosti.
Podaci kažu da se do krize svetskog kapitala, koja se suprotno izjavama tadašnjih zvaničnika u Srbiji prelila i kod nas, godišnje prodavalo od 18 do 20 hiljada stanova. Podaci kažu da je na tržište nekretnina u Srbiji 2017. godine plasirano 14 hiljada novih stanova.
Stručnjak za nekretnine u kompaniji CBS Internešenel (deo međunarodne američke kompanije Cushman&Wakefield koja broji 50.000 zaposlenih) Goran Živković kaže da cena stare gradnje samo na određenim lokacijama beleži rast od dva do tri odsto godišnje, dok inače, ovaj tip kvadrata miruje.
To su pre svega lokacije u čijoj blizini su se izgradili šoping centri ili ekskluzivni objekti.
„Mora se praviti razlika između stare i nove gradnje i ne sme se generalizovati. Od 2015. godine, starogradnja uglavnom miruje. Dolazi do pomeranja cena dva, tri posto“, kaže Živković za Tanjug.
Podaci Zavoda za statistiku govore da je u prvom polugodištu prošle godine cena novogradnje povećana za 7,7 procenata u odnosu na drugo polugodište 2017, ali se u taj procenat uračunava i kretanje kursa.
Kada je reč o izgradnji, u Beogadu je, kaže Živković, pre krize „proizvođeno“ sedam do osam hiljada stanova svake godine.
U 2017. ta cifra je bila oko 4.500 novih stanova, što je rast od 20 procenata u odnosu na godinu ranije, ali i dalje nije blizu cifri od oko osam hiljada koliko je na tržiste izlazilo pre finansijske krize.
Živković smatra da je to pokazatelj da se tržište nekretnina u Srbiji najzad „izbalansiralo“ i da se gradi onoliko koliko tržište zahteva. Kao primer povećane gradnje izdvaja, očekivano, kaže, glavni grad Srbije, u kojem je skok u 2017. godini iznosio 41 procenat u odnosu na godinu ranije. Smatra takođe da Srbiji nedostaju tržni centri i da je tržište „gladno“ objekata ovog tipa.
Na 1.000 stanovnika u Beogradu, navodi, „prostire se“ 208 kvadrata tržnih centara, dok je u srednjoj i istočnoj Evropi ta cifra 500 kvadrata na hiljadu stanovnika. Procenjuje i da će Beograd do 2020. godine doći do brojke od 315 kvadrata tržnih centara na hiljadu stanovnika.
(Tanug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
@Bambi Odličan opis urbanističkog haosa koji nas prati decenijama a poslednjih godina je prava katastrofa. Ovde na Zvezdari u jednosmernoj ulici niču zgrade bez parkinga i garaža na mestima gde su nekada bile privatne kuće a već sada nema mesta za parkiranje. Neke zgrade svojim terasama prelaze preko trotoara, toliko su blizu ulice i neko daje dozvole za ovo ruglo! A o izgledu istih ne bih trošio reči.
Brzo bogacenje uz korupciju koja omogucava radove bez kontrole i inspekcija
kakva curac revolucija? ko da je izvede? pa mi smo u eu i nato okruzenju. oni i namecu truljenje ideologije, organa i pokusavaju da narod imobilisu mentalno. kod nas je bila kontrarevolucija petog listopada. i to je danasnja situacija. sto se cudite? nece skoro biti bolje.
Cena kvadrata u Beogradu je nerealna stvar. Primera radi, u centru Beca, kvadrat iznosi i do dva puta manje nego u Crnogradu. U cemu je poenta. Pa ceo sistem je zapravo u funkciji pljacke i to preko banaka. Naime, ne znam da li ste primetili, ali stambreni kredit, kaze reklamni slogan, nikada povoljniij. Euribor cak negativan, bog te! Sve trikovi za navlacenje gradjana na stambene kredite. A onda, kada se bude napavilna dovoljno kriticna masa ljudi, koji ce biti robovi banaka narednih 30 godina, tj. dozivotna robija, onda ce euribor da ode do neba i onda pocinje pljacka kao sto je to bilo sa svajcarcima. Setite se, kako su nas navlacili koliko je povoljno i perspektivno uzimati kredit u svajcarcima? Dakle, nekako covek u Srbiji da se opameti, da sedne malo i da razmilsli. Da prosecan gradjanin shvati koliko drzava preko bankarskog sistema pljacka sirotinju. Nikako da se ljudi opamete. Inace u celom ovoj prici, profitira pored drzave preko taksi i banaka preko kredita i krupni lobijski investitorski klan. Zarade koje ostvaruju su astronomske. Pogledajte Beograd nasta lici. Bez ikakvog urbanistickog plana. Prosto, kada bi stranac bio u mogucnosti da opise Beograd, ne bi mogao da konstatuje nikakvu arhitektonsku liniju, nikakav sarm. Sve natrpano jedno preko drugog, nadzidano, podzidano. Kao naselja u Palestini. Strasno. Odvratno. Normalno, onaj ko je na vlasti, taj izdaje dozvole, i sve se vrti u krug. Ko god da dodje na vlast uvidja prednosti vlasti u smislu izdavanja kojekavih dozvola investitorima koji od Beograda prave ono sto su i nemci 6. aprila 1941. godina. Totalno gubiliste i rusiliste. Ko god da je na vlasti, sve je isto. Sistem je truo. A da bi se promenio truo sistem, neophodna je samo revolucija, nikako izbori tipa sjasi kurta da uzjase murta. Nema nada ne samo za ovu drzavu, nego an gro, za ceo Balkan.
Eh, moj Bambi! Imaš li kakvu ideju za neko rešenje? Od čega početi?
Bambi je potpuno u pravu. Nekada lepi delovi grada Beograda su postali ruglo. Zidaju se visesparatnice bez kanalizacije. Za to je neko dao dozvolu!. Neke zgade sprovode kanalizaciju u stare bunare (podzemne vode). Zagadjivanje prirodne sredine koja je od vitalnog znacaja za ljude. Mogu samo da kazem VELIKI PRIMITIVIZMA I NASA SRAMOTA: