BEOGRAD – Univerzitet u Beogradu (UB) na Šangajskoj listi ove godine rangiran je između 301. i 400. mesta, što je pad u odnosu naprošlu godinu kada je bio u kategoriji od 201. do 300. mesta.
Prorektor za međunarodnu saradnju UB profesorka Ivanka Popović kaže da nisu nezadovoljni ovogodišnjim plasmanom na listi, da pad nije veliki i da se već nekoliko godina Univerzitet u Beogradu nalazi oko 300.mesta – nekada ispod, nekada iznad.
Popović za Tanjug kaže da je to realan odraz onoga što Univerzitet u Beogradu u ovom trenutku može da da, a kako će biti ubuduće zavisi od finansiranja nauke.
„Znate da imamo određeni zastoj i da se danas nauka finansira po automatizmu. Nedostaje motivacije za istraživače, jer radio ne radio primaš određenu nadoknada za taj rad. To nije dovoljno stimulativna atmosfera za vrhunsku nauku“, naglasila je Popović.
Ona je dodala da nisu nezadovoljni ovogodišnjim rangiranjem imajući u vidu da je Univerzitet u Beogradu od 54 naučene oblasti na Šangajskoj listi, prisutan u 27 naučnih oblasti što govori o snazi naučnog rada na univerzitetu.
Očekuje da će nova zakonska rešenja, koje priprema Ministarstvo prosvete, stvoriti atmosferu u kojoj je stimulisana vrhunska nauka.
„Čak i sa skromnim sredstvima mislim da bi mi za par godina mogli da unapredimo svoju poziciju na Šangajskoj listi“, pojasnila je Popović koja će od oktobra preuzeti ulogu rektora UB.
Mnoge zemlje ulažu velika sredstva da njihovi univerziteti uđu u top 500 univerziteta na Šangajskoj listi. Osim Univerziteta u Beogradu, na proširenoj listi među 1.000 univerziteta ove godine našao se i Univerzitet u Novom Sadu koji je rangiran od 901. do 1000. mesta.
Za malu zemlju, poput Srbije, to je ogroman uspeh da se u rangiranju više od 20.000 svetskih univerziteta njena dva univerziteta nađu među prvih 1000.
Od zemalja u okruženju u prvih 500 na Šangajskoj listi nema univerziteta iz Rumunije, Bugarske, Makedonije, BiH, Hrvatske, a univerzitet u Ljubljani pozicioniran je u kategioriji od 401. do 500. mesta.
Državni sekretar Ministarstva prosvete Viktor Nedović smatra da je rangiranje od 301. do 400. mesta na Šangajskoj listi veliki uspeh za Univerzitet u Beogradu, ali i to što se Univetzitet u Novom Sadu našao među najboljih 1000 univerziteta.
„To pokazuje da je dobra, kvalitetna nauka primarno zastupljena na UB, ali da imamo i dobru nauku na drugim univerzitetima“, rekao je Nedović za Tanjug.
Pojašnjava da je i prošle godine UB rangiran tako da je bio blizu 300. mesta, da je ove godine malo iza te granice i da nije bilo oscilacija u indikatorima koji definišu tu poziciju.
„Na UB i dalje imamo izuzetno visok broj naučnih radova u kvalitetnim časopisima – više od 3.100 radova na godišnjem nivou. Ako gledamo citiranost tu kao i prošle godine imamo dva izuzertno citirana naučnika iz oblasti matematike“, pojasnio je Nedović.
Ministarstvo, kako kaže, priprema Zakon o fondu za nauku koji u septembru ide na javnu raspravu, zatim u Skupštinu Srbije, te očekuje da će njegova primena početi naredne godine.
Za novi zakon kaže da je iskorak dalje, da nisu želeli „uravnilovku za sve“, da se daje podrška svima i da ta podrška bude mala i neproduktivna.
„Želeli smo da uradimo nov način finansiranja nauke, gde ćemo kroz fond za nauku da dajemo podršku onima koji su zaista najkvalitetniji, gde će izvrsnost u nauci biti nagrađena“, pojasnio je on.
Šangajska lista koju svake godine objavljuje univerzitet Ciao Tong iz Šangaja jedna je od najuticajnijih lista koja rangira najbolje univerzitete u svetu.
Kriterijumi koji se uzimaju u obzir između ostalog su broj dobitnika Nobelovih nagrada i Fildsovih medalja koji su pohađali univerzitet ili rade na univerzitetu, broj i kvalitet naučnih radova.
Prvo mesto na listi zauzima Univerzitet Harvard, drugo Stenford a treće Kembridž.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.