Pored fizičkog i seksualnog zlostavljanja, krivičnim delom nasilja u porodici smatra se i uskaćivanje novca ili mogućnosti zapošljavanja ili obrazovanja.
Od početka primene novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, 1. juna, policija je već izrekla više od 3.000 hitnih mera udaljenja nasilnika iz stana, dok su sudovi odredili produženje te mere u više od 2. 000 slučajeva.
Iako je u samo dva i po meseca od primene ovog zakona veliki broj slučajeva nasilja prijavljen, niz je pitanja građana vezanih za ovaj zakonski propis, pa i šta se sve smatra nasiljem u porodici.
Prema objašnjenju Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, tim povodom, ekonomsko nasilje predstavlja uskraćivanje ili kontrolu pristupa novcu.
Takođe, ovaj vid nasilja može da se ogleda u tome da nasilnik uskraćuje žrtvi prava na vlasništvo, sprečava joj pristup zaposlenju ili obrazovanju, ili iskazuje direktnu kontrolu njenog „radnog ponašanja i profesionalnih izbora“, navodi se u detaljnim odgovorima Tužilaštva.
Što se tiče fizičkog nasilja, prema objašnjenju Tužilaštva, njega predstavlja „upotreba fizičke sile nezavisno od toga da li je došlo do telesne povrede“, dok je seksualno nasilje „bilo koji seksualni čin, pokušaj ostvarivanja seksualnog čina, neželjeni seksualni komentar ili predlog koji je usmeren protiv osobe i njene seksualnosti“.
Nasilje u porodici može biti izvršeno prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bilo bračnom, vanbračnom ili partnerskom odnosu, odnosno žrtve mogu da budu – suprug/a, vanbračna/i suprug/a, emotivni partner/ka.
Žrtva može da bude i krvni srodnik u pravoj liniji – dete, otac, majka, baba i deda, u pobočnoj liniji do drugog stepena – brat, sestra, ujak, tetka, stric, zatim srodnik po tazbini drugog stepena – tast, tašta, svekar, svekrva, kao i usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj, ili drugo lice da kojim nasilnik živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.
Prema novom zakonu, nasilje u porodici ne mora da prijavi samo žrtva, već su svi, rodbina, komšije, državni organi i ustanove, dužni da bez odlaganja policiji ili javnom tužilaštvu prijave nasilje ili neposrednu opasnost od njega.
Takođe, novi Zakon nalaže policiji da reaguje na svaki poziv o prijavljenom slučaju nasilja i interveniše na licu mesta, kao i da, po potrebi, nasilniku izrekne hitnu meru udaljenja iz stana, a često i hitnu meru zabrane da kontaktira i prilazi žrtvi nasilja.
Ove hitne mere, koje izrekne nadležni policijski službenik mogu da traju do 48 sati, a u tom roku sud može, na predlog tužioca, da meru ili obe mere produži za još 30 dana.
U slučaju produženja mere udaljenja iz stana na 30 dana, nasilnik može ako želi da u pratnji policije uzme iz stana neophodne lične stvari.
Na rešenje suda kojim se hitna mera određuje nasilnik ima pravo žalbe, koja, međutim, ne odlaže izvršenje rešenja, a u slučaju odbijanja predloga tužioca za produženje mere – tužilac ima pravo da se žali.
Žalba se izjavljuje Višem sudu preko Osnovnog suda u roku od tri dana od dana prijema rešenja o meri, a Viši sud je obavezan da u roku od tri dana odluči o žalbi.
Taj sud može da odbije žalbu i potvrdi rešenje osnovnog suda, može da je usvoji i preinači rešenje osnovnog suda, ali ne može da ukine prvostepeno rešenje i predmet vratiti osnovnom sudu na ponovno odlučivanje.
Sve ove mere Zakon je predvideo, u cilju sprečavanja da dođe do „pravog“ krivičnog dela, jer kada nasilnik izvrši krivično delo onda za njega odgovara u krivičnom postupku, tokom kojeg može da mu se odredi pritor ili druga mera.
Novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je takođe predvideo i da nadležni organi u ovakim slučajevima prate situaciju i da za svaku žrtvu nasilja predvide Individualni plan zaštite i podrške.
Individualni plan i zaštite i podrške žrtvi je, prema objašnjenju tužilaštva – skup mera kojima se određuju rokovi za preduzimanje konkretnih radnji, prati sprovođenje preduzetih mera, procenjuje se njihova delotvornost, predviđa se kome se žrtva javlja u slučaju kršenja hitnih mera.
Kada su u pitanju mere zaštite, njihova uloga je da osiguraju bezbednost žrtve, zaustave nasilje, spreče ponovno nasilje i zaštite prava žrtve.
Zakon je predvideo da nadležni organi i ustanove žrtvama nasilja pruže mere podrške u smislu psihosocijalnog oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Da.Svi smo mi,zaslepljeni tim nasiljem,koje nanosi muz svojoj zeni.A potpuno smo zapostavili,slucajeve,kada zena nanosi nasilje,svom sadasnjem,ili bivsem muzu. Najcesci slucaj zenskog nasilja,nad muskarcem je onaj, kada zena iznenada,udari muskarca u testise.To je uzasan bol,sa povredama,koje skoro uvek,imaju trajne lose posledice.Dakle,treba to nasilje u porodici,tretirati kao sveobuhvatni problem,gde silovatelj,moze biti i zenskog i muskog roda !!!
Nasilje u porodici,nije samo fizicko.Ono moze biti peihicko, kao i seksualno.Znam bracni par,koji se sudski razveo. Zena nema gde da ode,nastavila je da stanuje u istom stanu,sa bivsim muzem.Spavaju u bracnom krevetu,a on svake noci,bez njenog pristanka,“prazni“ u njenu Vaginu, svoju „zalihu“ sperme.! To je isto nasilje.Ali,sta ta zena da radi,kada nema gde da ode,te mora svom bivsem muzu,da se nevoljno podaje,svake veceri,redovno.!
Ej, čovječe, nema goreg nasilja nego prema samom sebi, kad misliš da nešto ne smiješ i ne možeš, a nisi ni pokušao već ostavio na čekanju, pa kad bude, šta li, samo od sebe. Razdvojenost tamo gdje ne mora i ne treba, a istovremeno nestrpljenje; naročito dva oprečna raspoloženja prema onima koje volimo: ljubav i srdžba, a naročito vrhunac mržnje kad mislimo ali samo umislimo da nam je nešto neopravdano uskraćeno, a ne znamo viralne činjenice ili ne vidimo sebe i šta sami sebi radimo: ne volimo se dovoljno sa osobama koje su nam bliske, ne komuniciramo, suviše vremena provodimo svako za sebe, u maloj sobi među četiri zida i sa knjigom u ruci koja nam odvlači pažnju od važnih stvari, i osoba, u životu- onda su nam samo drugi krivi… zbog kojih je sve tako: isprovocirano i nauštrb zdravih kontakata , pa i međukontakata. Otud nasilje prema sopstvenom životu, i odsustva dobre volje kad smo sebi najpotrebniji. Nije u pitanju trijada: škola, posao i novac, već odsustvo iz zdravih odnosa (sloga, bez uvreda), podrške (kad je najteže) i ponajprije: poštovanje. Inatimo se kad ne osjećamo onako kako stvarno osjećamo, već se predajemo niskim strastima (bezobraštinama i zloćudnim simptomima koji nisu stvarni život). Život nije pesnica, već dobra volja… i otići kad treba, kad je vrijeme, i vratiti, ako je to potrebno, sebi/se ili nešto što dugujemo opet sebi ili nekome, nikako besčudna osveta, nikako na „mjesto zločina“, odnosno tamo gdje u tom trenutku ili zauvijek više nismo potrebni. Nikako izazivati (sudbinu) već otići nešto učiniti za samog sebe, promijeniti nešto u svom životu, ono što smeta i koči; vratiti se oplemenjen, inače nikako! Izignorišite ono što vam ne treba, a ne voljene!!!! Kojima smo potrebni.
Iz ovog teksta se vidi da je u pitanju diskriminacija. Kaze, nasilje moze da prijavi zena ali i komsija, rodjak, itd. Nema nasilje moze da prijavi muskarac. Evo, meni je bivsa zena pre tri godine uzela malo dete otisla kod svojih i prilikom moje zelje da vidim dete, nanela mi tri fizicke povrede od cega jednu fatalnu u kojoj mi je osteceno trajno oko. Kako? Pa lepo. Jednom je njen otac pokusao povredi dete dok sam ga drzao u narucju tako sto nas je vukao da padnemo pod tockove autobusa, jednom je nalozila svome ljubavniku da me provocira da bih ja odreagovao fizicki a ona je snimal smejuci ne bi li posle to odnela policiji. Na njenu zalost, nikada u zivotu nisam nikoga udario. Vidno revoltirani, njen ljubavnik me je iz sve snage udario glavom u moju glavu. Sudski proces stoji vec dve godine a on se ne pojavljuje, standardni trik, otisao da radi u inostranstvo. Predmet ce da stoji do zastarevanja. Treci put, kada sam dosao oko jedan sat nocu ispred kuce imao sam sta da vidim. Majka ostavila dete i otisla sa novim ljubavnikom a njena sestra dovela ljubavnika u kucu. Tj. rasaporedili se. Ja dosao ispred otvorenog prozora, vidim sina kako spava i razmisljam kako bi profesionalcima bilo potrebno 15 sekundi da mi ukradu dete. Nakon toga njena sestra izlazi sa ocem i ljubavnikom i nanosimi preko 20 udaraca rukama po licu i trajno ostecuje oko Krivicnu sam podeno protiv njih a proces traje i ide se na zastarvanje. Eto toliko o nasilju. Tri godine ne vidjam svoga sina, ucenjuje me za novac, pljuje, psuje, povredjuje, preti, namesta nasilja, lazno prijavljuje policiji, tuzaka po sudu sa sto tuzbi a drzava kaze NASILJE PREMA ZENAMA. Sramota.