Evrospka državica San Marino, u kojoj živi nešto više od 30.000 stanovnika, na jednog pritvorenika ili osuđenika u zatvoru dnevno troši čak 480.8 eura, dok je evorpski prosek oko 52 eura, navodi se u izveštaju Saveta Evrope o stanju u zatvorima za 2014. i 2015. godinu.
Shodno životnom standardu, na svoje zatvorenike Švedska je trošila 354 eura dnevno, dok je Srbija trošila 15 puta manje – u proseku 19.38 evra.
Najniže dnevne izdatke za jednog pritvorenika imala je Gruzija od 5.66 eura.
U izveštaju SE za 2015. koji se odnosi na stanje u sprskim zatvorima navodi se da je ukupan budžet koji je potrošen na administraciju iznosio 72.8 miliona eura u 2014.
Ovi podaci govore i da je ukupan broj osuđenih i pritvorenih lica u srpskim zatvorima u toku 2015. godine iznosio 10.064, dok je pod elektronskim nadzorom (uz kućni pritvor ili bez pritvora) bilo 514 lica.
Ovaj broj pokazuje da je na 100.000 stanovnika 142 lica bilo u pritvoru ili zatvoru što je nešto više od evropskog proseka koji iznosi 115 lica na 100.000 stanovnika.
U poređenju sa 2005. godinom indikator (broj pritvorenih ili zatvorenih na 100.000 stanovnika) značajno je povećan za 36 odsto – sa 104.3 na 142.2 pritvorena ili zatvorena lica.
Ukupan broj osoba u sprskim zatvorima je od 2005. godine porastao za oko 30 odsto kada ih je bilo 7.775 na 10.064 u 2015, pa je Savet Evrope u svom izveštaju za 2015. godinu konstatovao da problem prebukiranosti i dalje postoji iako su se neki indikatori poboljšali.
U 2015. bilo je 106.4 pritvorenih i zatvorenih na 100 mesta kapaciteta u zatvoru, dok je 2014. godine taj broj iznosio 110 na 100 zatvorskih mesta.
Evropski prosek je 93.7 pritvorena ili zatvorena lica na 100 mesta.
Prosečna starost lica u srpskim zatvorima bila je 2015. godine 35 godina, a procenat žena je iznosio 3.6 odsto od ukupnog broja ljudi u zatvorima.
Procenat žena je niži nego u državama Saveta Evrope u kojema procenat žena u zatvorima iznosi 5.2 odsto.
Stranaca u sprskim zatvorima ima svega 3.5 odsto, dok taj broj u evoskim državama prelazi 10 odsto.
Dok je u 2014. godini najveći broj krivičnih dela bio vezan za drogu, u 2015. najviše je pritvoreno osumnjičenih krađe – 22.5 odsto svih učinjenih krivičnih dela.
Broj krivičnih dela u vezi sa drogom ostao je na nivou od 20.5 odsto, odnosno svako peto lice je služilo kaznu za neko od tih dela.
Treće broju izvršenja bilo je krivično delo razbojništva – 19.2 odsto.
Ukupan broj puštenih lica iz zatvora ili pritvora u toku 2014. bio je 23.036, dok je u 2013. godini na slobodu pušteno 26.277 ljudi.
U 2014. godine zabeleženo je 37 smrtnih slučajeva u srpskim zatvorima, dok je 2013. godine taj broj iznosio 69.
Iako je prepolovljen broj smrtnih slučajeva, taj broj je i dalje znatno viši od evrospkog proseka koji iznosi 27.3 smrti na 10.000 pritvorenih i zatvorenih lica, smatra Savet Evrope.
U toku 2014. godine zabeležena su dva bekstva iz zatvora zatvorenog tipa (sa jakim merama obezbeđenja) i 73 udaljenja iz zatvora otvorenog tipa.
U ovom drugom slučaju pritvorenici ili osuđenici bežali su mahom sa zatvorskih farmi ili ekonomija ili se nisu vraćali u zatvor nakon dozvoljenog vikenda ili drugog tipa odsustva.
Srbija ima 4.3 pritvorenika u odnosu na jednog osuđenika, što je više od evorpskog proseka koji iznosi 2.8 pritvorenih lica prema jednom osuđenom licu, navodi se u saopštenju.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.