Šta se krije iza projekta „država Sandžak“?

„Najnovija inicijativa Bošnjačkog nacionalnog veća za rešavanje statusa Bošnjaka i statusa regije Sandžak predstavlja direktnu poruku Srbiji šta može da joj se desi ako ne bude kooperativna i u direktnoj vezi je sa zahtevima sa juga Srbije, da se tzv. Preševska dolina pripoji Kosovu“, ističe politička analitičarka Jelena Vukoičić.
„Ovaj splet pritisaka poručuje Srbiji da je bolje da se odrekne Kosova, nego da i dalje bude tvrda u svojim stavovima, pa da lokalni političari uz pomoć nekih lokalnih sila nastave da je komadaju“, ističe Vukoičićeva.

Zahtev za specijalni status Sandžaka: skupština, vlada, guverner, demilitarizacija…
Ona ističe da se pokretanje ovakvih inicijativa u tzv. neuralgičnim tačkama ne može odvajati od pitanja Kosova i Metohije, ne samo zato što se bošnjački političari stalno sastaju sa albanskim liderima na Kosovu i podržavaju nezavisnost Kosova, već i zato što je sve to povezano sa zapadnim političarima i pritiscima da se Srbija odrekne Kosova i Metohije.

„Potpuno je logično i evidentno da one sile koje žele da konačno reše status Kosova, tako što će ono ući u UN, na sve načine pritiskaju Srbiju da je priteraju uz zid i da ona kapitulira i sad možemo da očekujemo čitav niz pritisaka, prvenstveno vezanih za Rašku oblast i jug Srbije.“

U inicijativi koja je objavljena na sajtu Bošnjačkog nacionalnog veća, imeđu ostalog je navedeno da teritorija Sandžaka treba da obuhvati područja opština Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Prijepolje, Nova Varoš, Priboj, Pljevlja, Bijelo Polje, Berane, Andrijevica, Petnjica, Gusinje, Plav i Rožaje.

„Kontrolu granica Sandžaka vršiće međunarodne snage koje će garantovati punu slobodu kretanja ljudi i roba“, navodi se na sajtu BNV-a.

Prema njihovom planu, Sandžak bi imao „demokratski izabranu skupštinu, guvernera i vladu kao nosioce izvršne vlasti, uključujući policiju pod njihovom kontrolom, i nezavisno sudstvo“. Prvi izbori za ove organe, kako planira BNV, bili bi održani pod nadzorom UN, Evropske unije i OEBS-a.

Vukoičićeva inicijativu BNV-a ocenjuje kao veoma problematičnu i opasnu tendenciju i smatra da je krajnje vreme da država više ne bude tolerantna protiv političara koji krše Ustav i zakone i da se njima institucionalno pozabavi.

„Iza te destruktivne politike već decenijama stoji Sulejman Ugljanin i Stranka demokratske akcije, ali i neki drugi političari, neke političke grupacije i neke NVO.

„To je separatistička politika, čiji je krajnji cilj otimanje dela teritorije Srbije i stvaranje nekakve zamišljene republike Sandžak, što su oni uostalom potvrdili i na famoznom referendumu koji su organizovali još 1992. godine.“

Naša sagovornica naglašava da se te grupacije i političari praktično ponašaju kao da ne žive u ovoj državi, optužuju srpske vlasti za sve i svašta, što apsolutno ne stoji, da krivotvore činjenice, izmišljaju i govore neistine.

„Niz stvari koje je konkretno Ugljanin uradio poslednjih godina, predstavljaju direktno kršenje Ustava i zakona. I ja razumem da vlast u Beogradu ne želi da doliva ulje na vatru, ali ne može se ni večito popuštati. Država mora da bude iznad svih pojedinaca i grupa koji negiraju njen suverenitet i koji žele da ugroze njen pravno-politički legitimitet.“

Vukoičićeva ističe da ono što se dešava u Raškoj oblasti, apsolutno ne može da se dovede u nekakvu vezu sa diskriminacijom Bošnjaka.

„Njih niko ne diskriminiše, naprotiv, oni imaju mnogo više prava nego što objektivno manjinske zajednice imaju u većini zemalja.

„I sami predstavnici nacionalnih manjina, oni koji su korektni i koji poštuju državu u kojoj žive, tvrde da su prezadovoljni našim zakonima i zakonskim rešenjima koji se odnose na formiranje Saveta nacionalnih manjina, pravo na obrazovanje na maternjem jeziku, na medije i slično. Manjine nemaju razloga da se na nešto žale, jer nema nijedne sitnice koja nije po standardima EU. I to je objektivna činjenica.“

(Jelena Vučićević, Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.