BEOGRAD – Nacionalni savet za visoko obrazovanju raspisao je konkurs za izbor recenzenata u postupku akreditacije i reakreditacije visokoškolskih ustanova koji će trajati do 10. septembra.
Prijave mogu da šalju univerzitetski nastavnici – docenti, redovni i vanredni profesori, a novina je štio na na konkursu da mogu konkurisati i profesori iz inostranstva koji će imati posebno važnu ulogu u procesu akreditacije doktorskih studija.
„Ubuduće doktorske studije se mogu akreditovati samo ako je jedan recenzent stranac“, kaže za Tanjug predsednik UO Nacionalnog akreditacionog tela prof. Sima Avramović.
Posao recenzenata biće provera dokumentacije i ispunjenosti uslova na terenu za dobijanje početne akreditacije, a baviće se reakreditacijama.
Trenutno na akreditaciju čeka oko 120 studijskih programa, jer više od šest meseci nijedan program nije akreditovan pošto je novi Zakon o visokom obrazovanju predvideo formiranje novog tela za akreditaciju – Nacionalnog akreditacionog tela (NAT).
Prof. Avramović kaže da novo akreditaciono telo neće imati puno vremena i da će do početka akademske godine 1. oktobra pokušati da akredituju „samo hitne i nesporne programe“.
Među studijskim programima koji će se rešavati prioritetno je germanistika na Univerzitetu u Nišu, koja čeka da primi prve brucoše.
„Imali su akt upozorenja i kažu da su otklonili sve primedbe koje su date. Ako je to tako neće biti problema da se taj postupak reši“, kaže Avramović.
On je dodao da će proces recenzije sada biti ozbiljniji, drugačiji nego ranije, da će u svakom postupku najverovatnije biti tri recenzenta, a ne dva kao do sada, a postoji mogućnost da će recenzije ubuduće biti javne.
„Ideja da se zna ko stoji iza koje recenzije. To su sve stvari koje mora da reši UO u narednih nedelju dana. Konsultovaćemo se sa Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje i Ministarstvom kako bi doneli tako krupnu odluku“, rekao je Avramović.
Za razliku od prethodne Komisije za akreditaciju, novoformirano Nacionalno akreditaciono telo ima karakter agencije koja je nezavisna od države.
Evropska asocijacija za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENKVA) Srbiju je stavila iz punopravnog članstva u status člana pod nadzorom na dve godine, te je pred NAT-om ogroman posao koji mora brzo da se radi.
Iako je formiran samo UO i izabrana direktorka NAT-a, prof. Avramović kaže da će 15. septembra već uputiti prvi izveštaj u kome će Evropsku asocijaciju za obezbeđuivanje kvaliteta u visokom obrazovanju obavestiti šta je do sada urađeno.
„ENKVA traži učešća stranih eksperata u postupku akreditacije, spoljnu kontrolu kvaliteta, veće učešće studenata i da privreda mora biti prisutna u procesu akreditacije i kontrole kvaliteta“, pojasnio je on.
Do sada se, kako kaže, akreditacija doživljavala kao tajfun koji dođe, protutnji i onda su visokoškolske ustanove mirne narednih pet godina. Novi Zakon o visokom obrazovanju predvideo je, podseća, da se akreditacija radi na sedam godina, ali da se na svake četiri radi kontrola kvaliteta, a da NAT može tražiti i vanrednu kontrolu.
„Unapređivanju kvaliteta posvetićemo više pažnje nego samoj akreditaciji. Pokušaćemo da razvijemo kulturu interne kontrole kvaliteta gde će same institucije proveravati šta treba da učine da ne bi došli pod udar spoljne kontrole“, pojašnjava Avramović.
Redovna kontrola kvaliteta doprineće i gašenju isturenih, neakreditovanih odeljenja kojih ima po celoj Srbiji, a Avramović kaže da je važna inicijativa ministar prosvete Mladena Šarčevića da se takva odeljenja zatvore do 1. septembra.
„Samim upozorenjem i pretnjom ozbiljnim sankcijama pretpostavljam da će jedan broj visokoškolskih ustanova, koje imaju odeljenja na svakoj livadi ili kod svake bandere, biti ugašena“, pojasnio je on.
Dodaje da NAT već radi na modernizaciji i digitalizaciji celog sistema, a da je cilj da se uvede informacioni sistem koji će omogućiti javnost u radu – da se svakog momenta može videti ko je u postupku akreditacije ili reakreditaciju, u kojoj je fazi postupak, ko radi akreditaciju, ko su recenzenti.
Planirana je, kako kaže i internacionalizacija – saradnja sa stranim ekspertima na međunarodnim projektima koji se bave pitanjima akreditacije i kontrole kvaliteta.
„Očekujemo da ćemo tu moći da koristimo novac određenih fondova. NAT nije telo Vlade Srbije već Agencija koja mora sama da se stara o prihodima. Što više prihoda budemo ostvarili od projekata, bićemo nezavisniji“, zaključio je on.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.