Česta je praksa da sestre prihvate svoj deo nasledstva, pa ga onda poklone bratu, ali ima i drugih slučajeva, koji često pokazuju koliko braća umeju da budu jeziva prema sestrama.
U vreme rodne ravnopravnosti, i dalje se u Srbiji dešava da se sestre odriču nasledstva u ime braće. U selima je motiv da se načini takav korak običaj koji traje već vekovima, a u gradovima se ista tradicija odvija iz drugih pobuda.
Najčešći razlog koji „natera“ sestre da se u ime braće odreknu onoga što im po zakonu pripada jeste dobro materijalno stanje nežnijeg člana porodice. Ali kad se ne odreknu same, braća im urade jezivu stvar…
U Beogradu se neretko dešava da majka od ćerke traži da se odrekne nasledstva u korist brata, jer se „dobro udala“ ili zato što ima plaćeniji posao od njega.
– Iako su učesnici u nasledstvu pred zakonom ravnopravni, dešava se da se sestre u Beogradu odriču nasledstva u ime braće, jer majka, otac ili neki drugi član porodice, na nju vrši pritisak da tako treba da postupi. Susretao sam se sa primerima kao što je ovaj: sestra se udala i otišla u Australiju, pa pošto tamo živi, članovi njene porodice su smatrali da treba svoj deo da da bratu, jer njoj ne treba – kaže advokat Željko Simić iz Beograda.
Takođe se dešava da brat preti sestri kako bi se ona odrekla svog nasledstva koji joj po zakonu pripada, a tim pretnjama se često pridružuju i drugi članovi porodice.
– Ja svojim klijentkinjama savetujem da se ne obaziru na pretnje, i da se ne odriču svog dela imovine. Bilo je slučajeva gde sam uspeo da ih odgovorim od takvog poteza, kao što verujem da ima dosta njih koje ne potraže savet advokata, već podlegnu pritiscima i onda se odreknu svog dela – izjavio je Željko.
Česta je praksa da sestre prihvate svoj deo nasledstva, pa ga onda poklone bratu.
– Odricanje od nasledstva je običajno pravo, a ne zakonsko, jer su svi naslednici jednaki. Tehnički način kako se sestre odriču jeste da se odmah odreknu nasledstva ili da ga prihvate, pa posle svoj deo ustupe bratu – objašnjava Željko.
Prilikom ostavinske rasprave, braća se često odluče i da prekrše zakon, a kao rezultat toga mogu krivično da odgovaraju! Oni, naime, kad ostanu bez roditelja, urade najjeziviju stvar svojim sestrama – prave se da ne postoje. U stanju su da ih se odreknu samo zbog šake zemlje. A evo o čemu je reč:
– Često se dešava da se na ostavinskoj raspravi pojave dva brata koja ne prijave da imaju sestru ili sestre, jer smatraju da samo oni treba da naslede imovinu. Oni pokrenu raspravu kao da su samo oni naslednici, a zbog toga mogu krivično da odgovaraju – ističe advokat Simić iz Beograda.
Ni u Valjevu nije drugačija situacija što se tiče podele nasledstva među braćom i sestrama.
– Imao sam iskustva da se sestre odriču nasledstva u ime braće. Koji su njihovi motivi, ja zaista ne znam. Jedino znam da je u selu to običaj, a u gradu se sestre ne odriču nasledstva zbog tradicije – rekao je advokat Marjan Janković iz Valjeva.
Iako je porodica ćelija društva i osnov svega, mnogi će svoje najbliže izneveriti samo da bi materijalno bolje „stajali“. Zbog čiste koristi i lagodnijeg života, braća širom Srbije, svoje sestre ostavljaju bez krova nad glavom, samo zato što su ženskog roda!
(Kurir.rs/Telegraf)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Mene su otac i brat na kvarno isterali iz kuce . Uzeli mi sve i oterali na ulicu da kao samohrana majka sa dvoje dece budem podstanar. Moja majka je posle krace bolesti umrla a oni su na mesec dana pre njene smrti napravili ugovor o dozivotnom izdrzavanju sa njom i mene iskljucili iz nasledstva. Sada zivim bedno kao postanar dok moj brat i otac zive raskosno u kuci od 450 kvadrata.
Ja sam razvedena vec 12god.imam dvoje velike dece i od svog razvoda do pre tri godine zivela sam u porodicnoj kuci sa svojom decom, roditeljima ,bratom i njegovom porodicom.posle krace bolesti mi je umrla majka .Otac i brat su zeleli da me iskljuce iz nasledstva tako sto su iskoristili mamino stanje jer je bila pod morfijumom i u raspadanju od dekubita,napravili ugovor o dozivotnom izdrzavanju na mesec dana pre njene smrti i umesto njenog potpisa/a pismena je bila/ stavili su otisak njenog prsta na tom ugovoru.Ja to nisam znala do trenutka dok nas nisu pozvali na sud.Sudija mi je objasnila da ja nista ne nasledjuje i da imam prava da krenem u parnicni postupak protiv oca i brata.Ja sam bila u soku ali posto nema gde da zivim pokrenula sam postupak jer dok traje postupak imacu krov nad glavom. Posle dve godine sudjenja,vestacenja i ostalo dobila sa prvostepenu presudu. A onda su se oni zalili apelacionom sudu i sudija je sve vratio na ponovni postupak.Obzirom da sam iscrpela resurse tokom sudjenja nisam mogla da nastavim dalje jer je svaki izlazak advokata samo mene kostao 24000 rsd plus vestacenja itd.Moja visina zarade tada je bila 27000rsd.Ja nisam finasiski mogla da nastavim dalje. Saopsteno mi je da sa licima i stvarima napustim porodicnu kucu/kucu moje sada vec pokojne majke/. Sto sam teska srca sa mnogo bola i patnje bez dinara u dzepu i uradila. Sada sam podstanar,jedva sastavim kraj sa krajem dok se moj otac i brat baskare u kuci od 450 kvadrata…kuci moje majke…
„Iako je porodica ćelija društva i osnov svega, mnogi će svoje najbliže izneveriti samo da bi materijalno bolje „stajali“. Zbog čiste koristi i lagodnijeg života, braća širom Srbije, svoje sestre ostavljaju bez krova nad glavom, samo zato što su ženskog roda!“- pa ne prezivaju se isto, ha! (Svašta se dešava kad roditelji ne naprave testament na vrijeme: „nismo mi još umrli“- pa kad namjeravate; onda ostave nesređene imovinske odnose i zlu krv (tamo gdje mogu)
Mene je otac prakticno lisio nasledstva jer je testamentom nekretninu velike vrednosti ostavio bratu, a meni nesto vredno 20-ti deo toga, sto je po meni cista uvreda. Posto sam stvarno sebe sa svoje dve ruke, za razliku od „naslednika“, obezbedila, skromno, ali obezbedila, da se ne bih natezala, bilo mi je prostije da se i toga jednostavno odreknem. Naravno, njegovoj deci cu svakako savetovati da tako ne postupe.