Ponovljeno sudjenje bivšim čelnicima Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju, optuženim za zločine u Hrvatskoj i BiH, biće nastavljeno u utorak, 22. avgusta, pred medjunarodnim sudom u Hagu.
Posle jednomesečne letnje pauze, sudije će posredstvom video veze saslušati iskaz zaštićenog svedoka optužbe koji je u prekookeanskoj zemlji.
Prvooptuženi Stanišić neće se pojaviti u haškoj sudnici, budući da je na privremenoj slobodi u Srbiji do 27. septembra. On se odrekao prava da prisustvuje sudjenju, a zastupaće ga advokati.
Stanišić je zatražio da, usled bolesti, na privremenoj slobodi ostane sve dok tužioci ne završe izvodjenje dokaza protiv njega. O tom zahtevu, sudije će odlučivati naknadno.
Stanišić, po nalazima lekara u Hagu i Beogradu, pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i depresije.
Iz Haga je Beti potvrdjeno da se drugooptuženi Simatović sa privremene slobode, na koju je bio pušten 21. jula, vratio u sudski pritvor 16. avgusta.
Bivšeg šefa SDB Srbije Stanišića (66) i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.
Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovodjenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.
Na ponovljenom procesu Stanišiću i Simatoviću iskaz su, od početka, 13. juna, do danas dala sedmorica svedoka. To su bili: RFJ-153, Radoslav Maksić, Džon Vilson (John Wilson), RFJ-072, Vlado Vuković, RFJ-066 i zaštićeni svedok čiji pseudonim sud nije saopštio.
Svi su svedočili o ulozi Stanišića i Simatovića u formiranju, naoružavanju i zapovedanju srpskim snagama koje su, po optužnici, počinile zločine nad hrvatskim civilima u SAO Krajini, 1991-92.
Posle prvog sudjenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.
Medjutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo tužilaštvo. Poništilo je oslobadjajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.
Od kada su se u haškom pritvoru našli prvi put 2003, nakon što su ih vlasti Srbije uhapsile posle ubistva premijera Zorana Djindjića, obojicu optuženih je sud više puta puštao na privremenu slobodu.
Prema podacima njegove odbrane, Stanišić je duže od šest godina proveo na privremenoj slobodi, a više od pet godina u pritvoru.
Ponovljeni proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrdjivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.
Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osudjen za ta zlodela. Optužen za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i genocid u BiH, 1991-95, bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, ali on je, pre kraja procesa, 2006. umro u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen).
Generala Momčila Perišića, koji je bio načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, apelaciono veće Tribunala pravosnažno je oslobodilo krivice, poništivši prvostepenu presudu kojom je bio proglašen krivim za zločine u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici i osudjen na 27 godina zatvora.
Pravosnažnu presudu po optužnici za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1993-95, čeka i Vojislav Šešelj, koga je prvostepeno veće, u martu prošle godine, oslobodilo krivice. U to vreme, medjutim, Šešelj nije bio zvaničnik vlade u Beogradu, nego lider opozicione Srpske radikalne stranke.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.