Zapadna petorka je jasna: Od Srbije hoće – sve i sad!

Za države kvinte koje predvodi Amerika, sve osim nezavisnog Kosova je neprihvatljivo, pa i podela. Status je za njih završena stvar.

Kako piše prištinska Gazeta ekspres, politički direktori za Zapadni Balkan pet zapadnih zemalja, SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije, sastali su se u Vašingtonu na konsultacijama oko finalne faze dijaloga Beograda i Prištine, koji bi trebalo da se održi narednih meseci, krunišući ga finalnim sporazumom između strana, za koji se očekuje da rezultira — normalizacijom odnosa.

Prema izvorima tog medija, među zapadnim diplomatama već postoji usaglašenost oko onoga šta bi se moglo smatrati vodećim načelima. Jedno od tih načela jeste da je „bolje da nema nikakvog sporazuma, nego lošeg sporazuma“ između strana.

Loš sporazum bio bi podela Kosova i nešto poput stvaranja Republike Srpske na Kosovu, naveo je neimenovani izvor za list.

Još veći pritisak?

Šta je ovoga puta namera tih država? Da li im je želja da se maksimalno ubrza proces? Ili je ono nova faza pritisaka? Radi li se o tome da je u pitanju, pre svega, američka akcija?

Te velike sile koje su ne samo priznale takozvanu nezavisnost Kosova, nego su i učestvovale u postizanju te nezavisnosti i NATO agresijom 1999. godine i kasnije političkim angažmanom studije, sastaju se da izvrše pritisak na zemlje koje nisu priznale takozvano Kosovo da to učine, smatra profesor Milomir Stepić sa Instituta za političke studije.

„Dakle, iste te zemlje zasedaju i polaze od jedne osnovne stvari, da je takozvano Kosovo nezavisno i gledaju kako da to unutra urede, ne dovodeći u pitanje status koji je za njih gotova stvar. Pa Srbija treba samo da prizna i da prihvati da Kosovo dobije stolicu u UN“, konkretan je profesor Stepić.

Njihovo polazište nije da bude napravljeno neko rešenje, podvlači Stepić, jer nezavisnost ne može da prođe u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, već oni polaze od toga kako unutra urediti Kosovo i Metohiju.

„Sad, ta podela je kod nas shvaćena na različite načine. Ja sam izrazito protiv podele, naravno. I pisao sam o tome i izlagao u Akademiji nauka, obrazlažući sve uz karte još 2006. godine. Zapad se plaši i čim kažu da neće novu Republiku Srpsku, stavljaju RS u negativnu konotaciju, kao smetnju jedinstvu Bosne i Hercegovine koja je isto tako njihov protektorat“, ukazuje Stepić.

S druge strane, to što zovu podela, jeste, prema mišljenju tog profesora, da ono što se nalazi severno od Ibra pripadne Srbima ili Srbiji, isključujući čak i Kosovsku Mitrovicu.

Nema priznavanja greške i pokajanja

„Ne bi hteli da imaju neki korpus separatum unutar tog takozvanog Kosova koji bi im smetao. Oni tu šalju poruku Srbiji da je ta vrsta podele nemoguća. Naravno, polazim od onog stava i stanovišta da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i da takva vrsta podele ne bi donela ništa“, naglašava Stepić.

Ne bih ja preuveličavao taj sastanak, posebno napominje profesor, jer su to neke možda redovne konsultacije i više služe da se pošalje poruka zvaničnm Beogradu, nego nešto drugo.

„Oni pod sporazumom, ponavljam, smatraju da je Kosovo i Metohija nezavisno, pa bi loš sporazum bio neka vrsta dela koji bi bio srpski i naginjao Srbiji. Dakle, oni ne poriču i ne kažu prešli smo se, Kosovo i Metohija ne može da dobije nezavisnost, jer to dve članice Saveta bezbednosti neće i jer im to ne da matična država, hajde da vidimo nešto drugo. Ne, oni polaze od toga da je Kosovo nezavisno“, kategoričan je Stepić.

U principu, rezonuje on, vest o sastanku petorke može da se tumači i tako da otvara vrata za neko, uslovno rečeno, zamrzavanje pozicija:

„Dakle, da ostane status kvo, jer je situacija takva da Kosovo i Metohija zavise i od stava Srbije, ali zavise i od stava tih dveju članica koje ne daju Kosovu da uđe u UN“, smatra Stepić.

U čitavoj priči, očigledno, prednjače Sjedinjene Države i Velika Britanija, sugeriše profesor, ali Amerikanci artikulišu sve.

„Naravno, tu su manje moćne zemlje, poput Italije. Francuska sad pokušava da se pridruži tom transatlantističkom bloku, gde je Amerika na jednoj strani Atlantika, a Velika Britanija na drugoj“, zaključuje Stepić.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.