…ili zašto, zbog koga, čega ću da napustim svoju državu?
Moj jedan od razloga što sam otišao:
Zato što je Balkan uvek bio velika k…!
Gde biste najpre našli svoj mir i blagostanje na ovoj kugli zemaljskoj, da živite svoj život bez problema?
Na šta najpre gledate:
- na ekonomiju države
- na bezbednost
- uređenost
- na šta???
Šta je najbitnije?
Pun stomak ili nacionalni interesi? (3:10 to Yuma)
Napišite i Vi šta mislite o ovome na Forumu Krstarice…
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
nas su ovde proteravali unazad 459 godina. Pa ipak smo opstali. Naravno da su ovi sto su ostavili kometare u pravu, I to nazalost velikom. Ali ja imam svoj kucni prag kojeg volim i postujem, ostao mi od predadovine. Svoj na svom. Samo ne zelim da se prodamo, jer moje je MOJE
Dosadani su mo ovi sto ne podnose sebe, pa svoju okolinu, pa otisao bih i necu da se vratim, a pogotovo ovi luzeri koji bi prasinu obrisali sa obuce. Zemlja se voli radom, angazovanjem, ispravljanjem losih stvari, kao sto to stalno radis i sa svojom porodicom a i sebe moras stalno da menjas i da napredujes i ucis itd. Medjutim, nama se konstantno serviraju informacije tipa mi ne valjamo, mi smo ocajnici, mi smo bedni i svi znamo u koju vrstu napada to spada. Razludi, posvadjaj pa otmi, eto to se radi sa nama.
Solunskom epopejom Srbija je doživela istorijski maksimum. Jugoslovenski i komustički eksperiment su propali. Liberalana revolucija na početku XXI veka je označila početak kraja. Srbija je došla do neminovnog kraja. Kulturni i genetski materijal je iscrpljen i sledi fizički i kulturni nestanak. Naravno, proći će još mnogo decenija do toga ali je Srbija već sada nepodnošljiva. Zaprepašćujuće je koliko jedan relativno talentovan narod nije uspeo da generiše iole ozbiljniju političku elitu. Upravo suprotno: intelektualno-moralno dno-talog naroda upravlja državom! Čini mi se da je slična situacija u svim „malim narodima“ Evrope ali mi se i čini da smo mi „šampioni“ u „regionu“. Ja sam prestar da bih bilo gde bio „dobrodošao“. Vrlo sam siromašan, ali me mnogo više od ekonomske bede boli beda ljudi. Posle svih propasti sama srž naroda je potpuno zatrovana bedom ljudskom… i zato bih otišao bez truni razmišljanja i truni „zemlje Srbije“. Prašinu bih obrisao sa obuće.